Izvor: Blic, 22.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CIA u zagrljaju s dilerima drogom
CIA u zagrljaju s dilerima drogom
Za samo 26 godina, od 1975. do 11. septembra 2001, Amerika je imala više od 160 oružanih vojnih operacija. Činjenica da, u proseku svaka dva meseca SAD vode više od jedne oružane bitke van svojih granica razlog je zbog koga mnogi danas u svetu smatraju da je Amerika globalni siledžija i najmoćniji terorista, kaže Piter Skouen u'Crnoj knjizi Amerike' (uskoro izlazi iz štampe u Narodnoj knjizi iz Beograda (011/8487035; 3226427) 'SAD drži >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rekord na polju agresije, međunarodnog terorizma, masovnih ubijanja, mučenja, zloupotrebe hemijskog i biološkog oružja, narušavanja ljudskih prava...' Razmere američkih zločina su tolike da je jedan analitičar izjavio da 'Svakom američkom predsedniku od 1945. do danas treba suditi kao ratnom zločincu', a jedan fizičar sa Masačusetsa da je 'Američka zastava simbol terora i smrti, straha, destrukcije i ugnjetavanja'. Uprkos tome, kaže Skouen, većina Amerikanac još uvek ne dovodi u vezu američke zločine širom sveta sa događajem od 11. sptembra 2001. Feljton koji sledi donosi najzanimljivije stranice 'Crne knjige o Americi' kojima se opisuje strahote američkih intervencija, od bezrazložnog bacanja dve atomske bombe na Japan, do brojnih slučajeva u kojima su SAD 'sponzorisale državne terorizme i podražavale ubilačke diktature'.
Uprkos velikoj sramoti, osudama četvorice zaverenika i priznanju krivice još sedmorice njih, američka administracija se glatko izvukla. Kao što je Čalmers Džonson primetio, u to vreme američka javnost je generalno prihvatala takve prljave trikove kao 'cenu' za obezbeđivanje Amerike od komunizma, ili barem od ljudi koje je Bela kuća označila komunistima. (Mada ni Nezavisni savet, koji je vodio istragu povodom skandala, nije mogao da vidi sve dokaze protiv Reganove administracije: u ranoj fazi parnice Nort je uništio neke značajne dosijee dok je savetnik za Državnu bezbednost, Džon Pojndekster, izbrisao sve ključne i-mejlove koji su mogli da ukažu na nove optužbe. 'Kongres je bio prevaren,' zabeležio je Nezavisni savet u svojoj zaključnoj primedbi.)
Postojali su i dokazi da je, tokom građanskog rata u Nikaragvi, Stejt department novac namenjen za humanitarnu pomoć davao dilerima drogom u zamenu za njihovu pomoć u krijumčarenju pušaka i drugih zaliha kontrašima, još jedan pokušaj da se zaobiđe zakon iz 1984. kojim je američkoj vladi zabranjeno finansiranje vojnih aktivnosti nikaragvanskih ustanika. CIA je 1998. godine priznala da je namerno sarađivala sa nekoliko desetina pripadnika kontraša, iako su oni trgovali drogom; takođe je priznala da su odluku da se drže krijumčara doneli viši oficri u štabu CIA u Lengliju, Virdžinija. Neki pisci pomišljali su da je iznenadni porast uživanja kokaina i kreka u Sjedinjenim državama tokom osamdesetih direktno povezan sa gledaj-na-drugu-stranu stavom CIA prema dilerima drogom. Uprkos tome, ova zlodela izgleda da nisu uspela da se uvuku Amerikancima pod kožu a sva je prilika se to nikada neće promeniti.
Ali, čak i posle 11. septembra, da li bi Amerikanci bili spremni da lakše oproste da su shvatili da je njihova vlada sprovodila kampanju terora i ubistava u Nikaragvi i Hondurasu, kampanju za čije sprovođenje je Osama bin Laden mogao samo da se nada da će jednog dana imati dovoljno moći i izvora sirovina? Za takvu kampanju, koja je za metu imala nedužne civile, CIA je angažovala jednog argentinskog psihopatu koji je svoga sina nazvao po nacističkom generalu Ervinu Romelu.
Ništa od ovoga ne bi izašlo na videlo da nije bilo 'Baltimor sana', malih američkih novina koje su 1995. objavile niz članaka u kome su otkrile kako je CIA regrutovala generala Gustava Alvareza Martineza da vodi državnu policiju i oružane snage Hondurasa početkom 80-ih i kako je isti general, u julu 1983, organizovao specijalan odred smrti honduraške armije, poznatiji kao bataljon 316. Članovi ovog bataljona delom su obučavani u CIA, sudeći po dokumentima objavljenim u 'Baltimor sanu'. Zvanična misija odreda bilo je prismotra i saslušavanje, a nezvanična teror, tortura i 'nestajanje' nekooperativnih Hondurašana; to je bio ključ uspeha SAD u njihovom ratu protiv 'komunizma' u Srednjoj Americi.
Honduras, najpouzdaniji prijatelj Amerike u regiji, trebalo je da bude poprište za naoružavanje i obučavanje kontraša za rat protiv sandinista; do početka 80-ih zemlja je bila toliko preplavljena američkom vojskom i opremom da je nazvana 'USS Honudras'. Da bi obezbedila nesmetani protok oružja kroz džunglu Hondurasa do Nikaragve, CIA je morala da bude sigurna da će svako ko je u Hondurasu pričao protiv američkog prisustva biti ućutkan. Znali su kome da se obrate za pomoć: general Alvarez bio je stručnjak za borbu protiv pobuna, pošto je naučio zanat u Argentini 70-ih godina, gde su takvi slični njemu bili krivi za ubistvo ili nestanak 10.000 ljudi. Bio je savršen za posao i postao je vođa oružanih snaga Hondurasa. Bela kuća ga je obožavala; 1983. posetio je predsednika Regana u Oval–nom kabinetu, a iste godine Regan mu je dodelio Legiju zasluga za 'podsticanje uspeha demokratskih procesa u Hondurasu'.
nastaviće se
