Izvor: Blic, 24.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CIA plaća i pomaže zbacivanje Aljendea
CIA plaća i pomaže zbacivanje Aljendea
Za samo 26 godina, od 1975. do 11. septembra 2001, Amerika je imala više od 160 oružanih vojnih operacija. Činjenica da, u proseku svaka dva meseca SAD vode više od jedne oružane bitke van svojih granica razlog je zbog koga mnogi danas u svetu smatraju da je Amerika globalni siledžija i najmoćniji terorista, kaže Piter Skouen u'Crnoj knjizi Amerike' (uskoro izlazi iz štampe u Narodnoj knjizi iz Beograda (011/8487035; 3226427) 'SAD >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << drži rekord na polju agresije, međunarodnog terorizma, masovnih ubijanja, mučenja, zloupotrebe hemijskog i biološkog oružja, narušavanja ljudskih prava...' Razmere američkih zločina su tolike da je jedan analitičar izjavio da 'Svakom američkom predsedniku od 1945. do danas treba suditi kao ratnom zločincu', a jedan fizičar sa Masačusetsa da je 'Američka zastava simbol terora i smrti, straha, destrukcije i ugnjetavanja'. Uprkos tome, kaže Skouen, većina Amerikanac još uvek ne dovodi u vezu američke zločine širom sveta sa događajem od 11. sptembra 2001. Feljton koji sledi donosi najzanimljivije stranice 'Crne knjige o Americi' kojima se opisuje strahote američkih intervencija, od bezrazložnog bacanja dve atomske bombe na Japan, do brojnih slučajeva u kojima su SAD 'sponzorisale državne terorizme i podražavale ubilačke diktature'.
U to vreme zemlja je bila pod kontrolom Riosa Monta, fanatično nasilnog diktatora koji je obećao da će poubijati sva urođenička plemena ukoliko budu podržavala pobunjenike. To je i učinio. U pravom genocidu, zahvaljujući američkoj obuci za delovanje protiv pobunjenika i američkim parama, vojska Gvatemale 'uništila je nekih četiri stotine sela Maja i ubila oko dvesta hiljada seljana.' Zbog dva izveštaja o zločinima koja su podnela dva nezavisna tela - Komisija za istorijsko razjašnjenje pri Ujedinjenim nacijama i Nadbiskupski ured za ljudska prava - SAD više nisu mogle da se prave da ne vide. Oba izveštaja govorila su da je desničarska marionetska vlada odgovorna za ubistva uglavnom nenaoružanih seljana; godine 1999, tadašnji predsednik Bil Klinton otputovao je u Gvatemalu da se izvini tamošnjem narodu.
To izvinjenje treba sagledati u svetlu američke spoljne politike toga vremena. Do devedesetih godina SAD su shvatile da je podrška desničarskim diktatorima radi zaštite sopstvenih interesa često dovodila do 'uzvratnog udarca' kako ga je nazvao Čalmers Džonson - do mržnje prema Sjedinjenim državama i stvaranja antiameričkih vlada koje su pothranjivale tu mržnju. Najočigledniji primer za ovo jeste Iran, gde su SAD godinama podržavale njegovu prezrenu marionetu, šaha, da bi na njihove oči 1979. Iran pao u ruke islamskog fundamentalističkog režima ajatolaha Homeinija. Islamski radikal, fanatičan koliko i talibani, Homeini je bio među prvima koji je SAD nazvao 'velikim Satanom', i godinama je zadavao muke Amerikancima, počev od napada na njihovu ambasadu u Teheranu (kritičan trenutak koji, zanimljivo, nije ostao zabeležen u beleškama Stejt dipartmenta vezanim za Iran).
Ako je, tokom 1999, Američka vlada odlučila da se izvinjava zbog svojih grehova iz prošlosti, to je činila zato što je postalo očigledno da su ti grehovi, na duže staze, stvarali više neprijatelja nego prijatelja. Iz Gvatemale prelazimo u Čile, gde je CIA pomagala u zbacivanju Salvadora Aljendea, senatora koji je naginjao levici i koji je postao predsednik 1970. godine. Aljende je preduzeo agrarne reforme i nacionalizovao banke i fabrike, uključujući i predlog zakona za nacionalizaciju američkih interesa u glavnim rudnicima bakra u Čileu. Ova politika dovela je do iznenadnog ekonomskog pada zemlje, a zatim i do situacije zrele za njegovo zbacivanje. Sve što je CIA trebalo da uradi bilo je pritiskanje pravih dugmića, cilj koji je u obelodanjenom izveštaju o svojim aktivnostima u Čileu iz 2000. postao jasan.
'Neodoljiv cilj - čvrsto ukorenjen u tadašnju politiku - bio je da se diskredituju marksistički nastrojeni politički lideri, naročito Aljende, i da se ojačaju i ohrabre njihovi civilni i vojni suparnici koji treba da ih spreče u preuzimanju vlasti'.
Prema izveštaju, CIA se još 1962. umešala u izbore finansiranjem odabranih kandidata, sa ciljem da levičaru Aljendeu ne dozvoli pobedu na predsedničkim izborima 1964. godine. Između ostalih uticaja, američke kompanije su bile te koje su najviše 'pritiskale' CIA, kao i vladu, da spreče formiranje levičarskih vlada.
'U izbornoj 1964. godini, američki biznismeni koji su imali poslove u Čileu ponudili su CIA sredstva za sprečavanje Aljendeovog dolaska na vlast.
nastaviće se
