Izvor: Blic, 27.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CIA obučava ubice nevinih građana
CIA obučava ubice nevinih građana
Za samo 26 godina, od 1975. do 11. septembra 2001, Amerika je imala više od 160 oružanih vojnih operacija. Činjenica da, u proseku svaka dva meseca SAD vode više od jedne oružane bitke van svojih granica razlog je zbog koga mnogi danas u svetu smatraju da je Amerika globalni siledžija i najmoćniji terorista, kaže Piter Skouen u'Crnoj knjizi Amerike' (uskoro izlazi iz štampe u Narodnoj knjizi iz Beograda (011/8487035; 3226427) 'SAD drži >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rekord na polju agresije, međunarodnog terorizma, masovnih ubijanja, mučenja, zloupotrebe hemijskog i biološkog oružja, narušavanja ljudskih prava...' Razmere američkih zločina su tolike da je jedan analitičar izjavio da 'Svakom američkom predsedniku od 1945. do danas treba suditi kao ratnom zločincu', a jedan fizičar sa Masačusetsa da je 'Američka zastava simbol terora i smrti, straha, destrukcije i ugnjetavanja'. Uprkos tome, kaže Skouen, većina Amerikanac još uvek ne dovodi u vezu američke zločine širom sveta sa događajem od 11. sptembra 2001. Feljton koji sledi donosi najzanimljivije stranice 'Crne knjige o Americi' kojima se opisuje strahote američkih intervencija, od bezrazložnog bacanja dve atomske bombe na Japan, do brojnih slučajeva u kojima su SAD 'sponzorisale državne terorizme i podražavale ubilačke diktature'.
Edgar Čamoro, bivši vođa kontraša koji je postao mirovni aktivista, svedočeći u jednom slučaju nezakonitog ometanja poseda u Bostonu, Masačusets, koje je bilo posledica antiCIA demonstracija na Univerzitetu Masačusetsa 1986, ispričao je svetu kako je CIA obučavala kontraše.
'CIA je unajmila okorele argentinske vojnike da poduče kontraše kako se izvršavaju zlodela nad civilnim stanovništvom, kazao je Čamoro. 'Filozofija je bila sledeća: morali ste da tučete tako da narod bude stvarno zastrašen ili vas inače neće poštovati.' Čamoro je rekao da ga je Agencija zamolila da prevede gomilu zapisa izvučenih na geštetneru koji su nosili naslov 'Psihološke operacije u gerilskom ratu'. Taj priručnik, čija je kopija priznata kao dokaz, savetuje liderima kontraša da ubiju ugledne građane malih mesta, poput sudija i doktora, ali tako da ispadne kao da je sandinistička vlada za to odgovorna. Čamoro kaže da je od kontraša traženo da 'od sopstvenih sledbenika načine mučenike, tako što će nekog od njih ubiti tako da izgleda kao da je vlast to učinila.' CIA je kontrašima davala i mine, dovoljno jake da oskate, ali ne i da ubiju civile u nadi da će preopteretiti zdravstveni sistem sandinista. 'CIA nam je govorila da, u ovakvom ratu, ne postoji razlika između civila i vojnika,' kazao je Čamoro'.
A u Americi Regan i njegova administracija opisivali su sandiniste kao napadačku Crvenu armiju poslatu iz Moskve. Ne smemo zaboraviti da je Regan bio izabran za predsednika 1980, 'kao odgovor na period američkog naizgled vraćanja reafirmisanju tradicionalne istine američke izuzetnosti'. Amerikanci su se umorili od gledanja kako Rusija napreduje u Avganistanu, Angoli i Kambodži, i propatili su ponižavajuću krizu sa iranskim taocima, koja je njihovu zemlju učinila neefektnom. Regan je obećao svom narodu da će odgurnuti u stranu komunizam i širom sveta ojačati ideale demokratije. Ubrzo nakon inauguracije 1981, 'on je Sovjetski savez označio kao zločinačku imperiju spremnu ‘na svaki zločin, na laž, na krađu’, kako bi postigla svoje ciljeve'. Godine 1983. on je SSSR nazvao 'carevinom zla' (prethodnici Bušove 'osovine zla'), i odobrio je sredstva za novu masivnu odbranu da bi ih držao pod kontrolom (što je takođe prethodilo Bušovoj politici protiv 'osovine zla'). Kada je jedna revolucionarna vlada u Srednjoj Americi preuzela vlast od desničarskog marionetskog režima i ugrozila američke interese, Regan se našao u savršenom položaju da sprovede politiku nove vlade kao dokaz da Sovjetski savez nije hteo ništa manje od pokretanja proizvodnje 'lada' u Detroitu.
(Reganova administracija) bila je bezrazložno opsednuta sandinistima iz Nikaragve kao braća Kenedi Fidelom Kastrom. Regan je ponekad pričao kao da svaki čas očekuje da će crvena plima zapljusnuti granice Teksasa.
U govoru koji je održao na dobrotvornoj večeri za 'Fondaciju za izbeglice Nikaragve' 1985. godine, Regan je rekao prisutnima da su sandinisti 'prigrlili' komunizam ' i 'prešli u sovjetsku orbitu'. On je vladu - demokratski izabranu i vođenu poveljom slobode u američkom stilu - nazvao 'komunističkom diktaturom' koja je 'uradila ono što rade komunističke diktature: stvorila je represivnu državnu bezbednost i organizaciju tajne policije kojima pomažu sovjetski, istočnonemački i kubanski savetnici; uznemiravala i, u većini slučajeva, iskorenila političku opoziciju i ponovo podvela pod udar zakona demokratske slobode govora, štampe i okupljanja koje su zvanično bile kažnjive šikaniranjem, zatvorom ili smrću'.
Nastaviće se...
