Izvor: Blic, 25.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CIA dovodi monstruoznog diktatora
CIA dovodi monstruoznog diktatora
Za samo 26 godina, od 1975. do 11. septembra 2001, Amerika je imala više od 160 oružanih vojnih operacija. Činjenica da, u proseku svaka dva meseca SAD vode više od jedne oružane bitke van svojih granica razlog je zbog koga mnogi danas u svetu smatraju da je Amerika globalni siledžija i najmoćniji terorista, kaže Piter Skouen u'Crnoj knjizi Amerike' (uskoro izlazi iz štampe u Narodnoj knjizi iz Beograda (011/8487035; 3226427) 'SAD drži >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rekord na polju agresije, međunarodnog terorizma, masovnih ubijanja, mučenja, zloupotrebe hemijskog i biološkog oružja, narušavanja ljudskih prava...' Razmere američkih zločina su tolike da je jedan analitičar izjavio da 'Svakom američkom predsedniku od 1945. do danas treba suditi kao ratnom zločincu', a jedan fizičar sa Masačusetsa da je 'Američka zastava simbol terora i smrti, straha, destrukcije i ugnjetavanja'. Uprkos tome, kaže Skouen, većina Amerikanac još uvek ne dovodi u vezu američke zločine širom sveta sa događajem od 11. sptembra 2001. Feljton koji sledi donosi najzanimljivije stranice 'Crne knjige o Americi' kojima se opisuje strahote američkih intervencija, od bezrazložnog bacanja dve atomske bombe na Japan, do brojnih slučajeva u kojima su SAD 'sponzorisale državne terorizme i podražavale ubilačke diktature'.
Spremajući se za izbore 1964, CIA je redovno organizovala programe 'propagandne i političke akcije' i pružala 'prikrivenu pomoć' odabranim kandidatima. Osim toga, 'hiljade čileanskih vojnih oficira išlo je u SAD na obuku, koja je uključivala i predavanja o uticaju globalnog komunizma na njihovu zemlju'. Aljende je izgubio izbore 1964. od Eduarda Freija iz Hrišćanske demokratske stranke, koji je bio 'prekretnica u naporima CIA oko čileanskih izbora,' kako je pisalo u izveštaju.
Aljende je stavio do znanja da će se ponovo kandidovati 1970. Tri godine ranije CIA je 'uspostavila propagandni mehanizam za izmišljanje rejtinga na radiju i TV', uglavnom upozoravajući Čileance na opasnosti od aljenedovsko-marksističkog režima. Isto tako, 'neposredno pred predsedničke izbore 1970,' CIA je sprovela 'operacije za sprečavanje Aljendeove pobede'; bio je to pokušaj koji je na kraju doživeo krah uprkos saradnji čileanskih političara iz drugih stranaka.
Pošto su Čileanci tvrdoglavo odbili da glasaju za kanidiate CIA, Agencija se usmerila na 'podsticanje udara radi sprečavanja Aljendea da preuzme dužnost.' U jednom paragrafu izveštaja CIA opisuje se sastanak između tadašnjeg direktora Službe Ričarda Helmsa, vrhovnog tužioca Džona Mičela, predsednika Niksona i njegovog savetnika za Nacionalnu bezbednost, Henrija Kisindžera, održanog 15. septembra 1970.
...Nikson i ... Kisindžer su tražili od CIA da spreči Aljendea da dođe na vlast. Sudeći po Helmsovim beleškama, njih 'nisu brinuli mogući rizici'. Osim toga, Nikson i Kisindžer su odredili koje korake treba preduzeti 'da bi čileansku ekonomiju doveli u stanje haosa'.
Nikson je tražio od CIA, stavljajući joj na raspolaganje milione dolara, da ovu zaveru izvede bez obaveštavanja Ministarstava spoljnih poslova i odbrane i američkog ambasadora u Čileu. CIA je odmah stupila u vezu sa 'ključnim vojnim i policijskim službenicima Čilea kako bi ih ubedila da izvrše udar'. Oni i njihovi suzaverenici brzo su zaključili da bi 'svaki udar podrazumevao otmicu komandanta Renea Šnajdera, koji je bio duboko ubeđen da, po Ustavu, vojska mora da dozvoli Aljendeu da dođe na vlast'. Šnajder, koji je Ustav svoje zemlje stavljao ispred američkih interesa, bio je ubijen pri pokušaju otmice, izvedene u organizaciji jedne od tri 'grupe zaverenika' koje su radile za CIA. Neplanirano okončana otmica šokirala je druge zaverenike i udar je odložen. Člana grupe koji je ubio Šnajdera CIA je kasnije isplatila sa 35.000 dolara 'iz humanitarnih razloga, kako bi ranije susrete čuvao u tajnosti i održao pozitivnu atmosferu u grupi'.
Aljende je uspeo da se održi na vlasti sve do 1973, kada je udar predvođen generalom Augustom Pinočeom konačno uspeo. Jednodnevni puč odigrao se 11. septembra. CIA insistira da ga nije podsticala, ali u izveštaju stoji da 'pošto CIA nije obeshrabrivala uzurpatore i sama želela da organizuje udar 1970, ona je verovatno zažmurila i pred ovim. Aljende je ubijen u svojoj palati, ili je izvršio samoubistvo, zavisi od toga ko priča priču. Pinoče je decembra 1974. sebe proglasio 'Vrhovnim vođom' Čilea.
Pinoče je, naravno, postao jedan od najozloglašenijih i najmonstruoznijih diktatora u savremenoj istoriji Južne Amerike. Preuzeo je kontrolu nad zemljom u kojoj je intelektualna, levici nastrojena srednja klasa predstavljala pretnju njegovoj vladavini i tako su godinama ljudi hapšeni i otimani, o čemu su novinari i romanopisci podrobno izveštavali i pisali. Samo nekoliko dana po državnom udaru, iskasapljena tela zatvorenika, koji su držani na Narodnom stadionu, počela su da se pojavljuju u rekama, kanalima i jarcima. U jednom izveštaju CIA kaže da je Pinočeova desna ruka, general Serhio Areljano Stark, izdao naređenja koja su dovela do smrti 21 političkog zarobljenika.
Nastaviće se...
