Izvor: Blic, 16.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš nepoverljiv prema sankcijama
Buš nepoverljiv prema sankcijama
Životni put Kolina Pauela predstavlja amarički nacionalni mit. Rođen je 5. aprila 1937. godine u Njujorku, školu rezervnih oficira započinje tokom studija geologije na državnom univerzitetu, nakon čega se opredeljuje za vojnu karijeru. Učestvuje u Vijetnamskom ratu, a potom postaje najmlađi general američke vojske i najmlađi načelnik generalštaba 1989. godine. Prvi je Afroamerikanac na ovom položaju u istoriji Amerike. Jedan je od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << arhitekata Pustinjske oluje, a danas je državni sekretar. Donosimo najzanimljivje fragmente iz biografije Pauela Kolina koju je napisao majstor ovog žanra Džozef E. Persiko, a objavila beogradska izdavačka kuća BMG.
Postala je tradicija da se od službenika administracije traži da se suoče sa negativnim pojavama iz prethodne nedelje i da pokušaju da poprave štetu. 'Pripremi se za ‘ribanje’,' rekao sam. 'Nemoj se začuditi ako to bude na televiziji.'
'U redu, spreman sam,' rekao je Majk.
Skoukroft je, kao što se moglo očekivati, pobio Dugana.
Sledećeg ponedeljka, u 7.45. ujutru, dok sam prelistavao obaveštajni bilten od prethodne noći i gledao kroz svoje neprobojno staklo kako ljudi pristižu na posao, Čejni me je pozvao telefonom. Pozvao me je da dođem i da se pridružim njemu i njegovom zameniku Donu Atvudu. Nisam još ni zatvorio vrata za sobom po ulasku, a Čejni je već rekao: 'Otpustiću Majka Dugana.'
'Dik, možemo li da porazgovaramo o tome?' pitao sam.
'Otpustiću Dugana. Izgubio sam poverenje u njega.'
'Hajde da porazgovaramo da vidimo da li kazna odgovara zločinu,' predložio sam. Čejnijevo lice je poprimalo čvrstinu betona koji se steže.
'Čim izađeš odavde, ja ću nazvati Dugana i otpustiću ga.' U tom trenutku sam pretpostavio, a kasnije se pokazalo tačno, da je Čejni već dobio zeleno svetlo od Predsednika.
Sa Čejnijem je potpuno jasno kada je nešto došlo do zida. Moj zadatak bio je da počnem da razmišljam o zameni, jer je očigledno da će Majkl Dugan biti van svog kabineta pre zalaska sunca. Na jednom od prethodnih putovanja na Pacifik, sreo sam generala Merila 'Tonija' MekPika, mršavog borbenog pilota, starog pedeset četiri godine, koji je vrcao od energije i ideja. Upozorili su me da je MekPik sklon da ispaljuje deset ideja u jednom cugu, od kojih tri dobre. Pomislio sam da to uopšte niej loš prosek. Predložio sam ga Čejniju i Donu Rajsu, sekretaru vadzuhoplovstva. Toni je bio izabran i postao novi načelnik štaba ratnog vadzuhoplovstva. Dugan je bio zamenjen još jednim oficirom koji zagovara vazdušne napade, ali koji je bar malo diskretniji.
Ušao sam kod Dika Čejnija u kabinet 24. septembra: 'Dik, Predsednik izgleda postaje nestrpljiv. Stalno pita da li možemo da izbacimo Iračane iz Kuvajta vazdušnim napadima.'
'Znam,' rekao je Čejni. 'Plaši se da mu vreme ističe. Obojica smo razumeli njegovu nestrpljivost, ikao sam mu u avgustu rekao da ne mora da se odluči do oktobra da li će izabrati kontinuirane sankcije ili rat. Džordž Buš je uložio ogroman politički kapital u Pustinjski štit. Njegova administracija je skoro došla do zastoja, jer mu je zalivski problem potpuno obuzeo pažnju. Plašio se, pri tom, da neće moći u nedogled da drži međunarodnu saradnju i saveznike.
'Ti znaš da Norm, generalštab i ja mislimo isto,' rekao sam Čejniju. 'Ne treba da krećemo u napad dok nemamo toliko vojske da smo sigurni u pobedu. Za to treba još vremena.'
'Šta vi predlažete?' pitao je Čejni.
'Naš sadašnji stav je da se nadamo da će sankcije uspeti. Međutim, Predsednik će sutradan odlučiti da li će nastaviti sa sankcijama ili će se pripremiti za rat. 'Mislim da mu dugujemo detaljniji opis dobrih i loših strana dugotrajnih sankcija, kako bi Predsednik ipak imao jasnu alternativu ratu.' Rekao sam. 'U međuvremenu mi ćemo nastaviti pripremanje vojske.' O ovome sam već razgovarao sa Bejkerom i Skoukroftom. Bejker je bio zainteresovan, ali Skoukroft je delio Bušovo nepoverenje prema dugotrajnim sankcijama.
'Predsednik je slobodan danas popodne,' rekao je Čejni. 'Idemo kod njega, pa ćeš mu sve to izložiti.'
Imao sam vremena samo da pokupim neke beleške pre nego smo se uputili u Ovalni kabinet.
Bilo je sparno, omamljujuće jesenje popodne. Predsednik je sedeo za svojim radnim stolom i razgovarao sa Skoukroftom i Sununuopom, Sekretarom Bejkerom. Drugi članovi tima za nacionalnu bezbednost nisu bili prisutni, jer ovo je bilo spontano okupljanje, a ne sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost. Primetio sam određenu odsutnost u Bušovom ponašanju. Nisam bio siguran da imamo njegovu nepodeljenu pažnju. Kasnije je imao sastanak sa južnoafričkim predsednikom De Klerkom i pregovara sa Kongresom o budžetu, koji je protivan njegovom zaricanju da nema novih poreza.
nastaviće se
