Izvor: Blic, 04.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bombama po seoskom ambaru
Bombama po seoskom ambaru
Svrgavanja s vlasti Slobodana Miloševića je bio proces u kome su brojne ličnosti u Jugoslaviji, Evropi i SAD delovale iza javne scene i presudno uticali na događaje koji su doveli do petooktobarskog prevrata. O tim akcijama i ličnostima, pored ostalog, govori knjiga 'Igra senki' Tima Maršala, koju je ovih dana objavio B92 (Samizdat FreeB92). Autor knjige je očevidac mnogih događaja koji su se odvijali u državama nastalim na prostoru Brozove Jugoslavije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Njegova knjiga 'Igra senki' je roman koji govori o ličnostima koje su iz senke vukle poteze i presudno uticale na procese u Srbije do pada Slobodana Miloševića. Donosimo najzanimljivije epizoda iz Maršalove knjige, koja ima sve odlike majstorski ispripovedanog špijunskog romana.
Ambasador pri NATO-u jedne velike evropske sile kaže: 'General Vesli Klark nije nam rekao ništa o nekim stvarima. Naravno, znali smo, ali iz drugih izvora. Zahtevali smo od njega da se drži korektnih procedura jer će u suprotnom, tvrdili smo, biti veoma teško utvrditi politički pravac.” To je bio jedan od povremenih problema na političkom nivou, ali na vojnom su se problemi pojavljivali gotovo iz sata u sat. U nekoliko prilika piloti NATO-a koristili su kodirane reči za specifične ciljeve pre no što bi krenuli na zadatak i ciljevi su istog trenutka pomerani. Ako je šesto osoba u NATO-u imalo pristup spisku ciljeva, nije neobično što ga je imao i Beograd i što ga je koristio da nadigra NATO u smrtonosnoj igri 'Sad me vidiš, sad me ne vidiš”. Na mesto ciljeva stavljane su stotine drvenih lansirnih rampi, plastičnih tenkova i lažnih aviona. NATO je gađao i pogađao svašta, ali malo šta od toga je pripadalo Vojsci Jugoslavije. Kad je izbio rat, Predrag Ristić je mobilisan kao rezervista PVO-a i poslat na Kosovo. On je ispričao sledeću priču. 'Jednog dana smo bili u malom selu kraj Podujeva i u blizini se zatekao traktor sa dodatkom za prostiranje silaže. Iznad nas je bio izvidnički avion koji je posmatrao kako guramo traktor u ambar; verovatno su pomislili da je tenk. Otišli smo do nekih kuća nedaleko odatle i gledali kako NATO baca 53 bombe na ambar.” (Borba s duhovima)
Elitne jugoslovenske jedinice na Kosovu provele su nekoliko dana pre i posle 24. marta razbijajući OVK. Ostali su džepovi otpora, ali OVK je ponovo postao delotvorna snaga tek kad su vazdušni napadi NATO-a postali intenzivniji. Neke jedinice MUP-a učestvovale su u opkoljavanju Kosovara i njihovom isterivanju iz pokrajine. Teško naoružanje već je bilo sakriveno, a postepeno mu se pridruživao i ostatak snaga u bunkerima, šumama, planinama i raznim zgradama. Nekoliko nedelja kasnije bilo nam je dopušteno da odemo na Kosovo. Vlasti su proverile da li smo potpisali izjavu 'neću vas kriviti ako poginem”, potrpale nas u autobus na sprat i odvezle u pokrajinu. Bilo je malo drugih vozila na putu. Stotinak kilometara severno od Prištine ispred nas se pojavilo jedno oklopno vozilo MUP-a, a zatim je iskrslo i drugo iza nas. Na vrhu svakog od njih nalazili su se mitraljez i mitraljezac. Oni su se neprestano okretali i osmatrali put strahujući da bi OVK mogao pripucati iz snajpera. To je bezmalo bio konvoj, što je na Kosovu značilo isto što i cilj. Više od snajperske vatre brinula me je mogućnost da NATO bombarduje autobus. Pre nego što smo ušli u pokrajinu, jedan od britanskih kolega telefonirao je NATO-u i zamolio da ne bombarduju autobus koji vide na putu. S obzirom na broj grešaka, bio je to vrhunac gluposti. Između 'ne bombardujte” i 'bombardujte” postoji razlika od samo dva slova. U to vreme kružila je sledeća šala. Američki vođa eskadrile nad Jugoslavijom izdaje uputstva o ciljevima. 'Bombardujte Kragejevac”, stiže naređenje. 'Šta?” kaže pilot. 'Kragejevac”, ponavlja čovek u bazi, i drugi put pogrešno izgovarajući teško ime tog mesta. 'Šta?”, pita pilot. 'Kragemani”, kaže kontrolor, 'bombarduj Niš.” Gotovo ceo sat nismo videli nikoga osim malih policijskih jedinica na improvizovanim barikadama. Bilo je više od 100.000 vojnika u regionu, na hiljade artiljerijskih oruđa i stotine tenkova, ali je izgledalo kao da su u zemlju propali. Većina stanovništva na severnom Kosovu bila je srpska, tako da je većina kuća bila neoštećena. Neki stanovnici nacrtali su srpske simbole na svojim kućama da bi bili sigurni da će ih etnički čistači ostaviti na miru. Tik izvan Prištine skrenuli smo i prošli pored rezervoara za naftu koji je bio pogođen nekoliko sati ranije i sad je nekontrolisano goreo. Gusti oblaci crnog dima dizali su se u podnevnom vazduhu. Želeli smo da zastanemo i da to snimimo, ali nam naši vojni 'staratelji” nisu dozvolili. Iako je dan bio sunčan, dok smo se vozili kroz predgrađe Prištine ulazili smo u zonu sumraka. Grad je bio sasvim miran, ulice puste. nastaviće se
