Izvor: Blic, 21.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogatstvo globalne pozajmljivačice
Bogatstvo globalne pozajmljivačice
Privilegije, korupcija, pljačka, podmetanja samo su neka obeležja većine humanitarnih organizacija koje zemljama Trećeg sveta danas pružaju pomoć. Humanitarne organizacije su veoma često poslednje utočište prevaranata. Jedan afrički izbeglica pita: 'Zašto se na svaki američki dolar pomoći mora da prikači i 20 Amerikanaca'. Zaposleni u UN su za dva dana primali više nego što su njihovi programi pomoći ugroženim obezbeđivali prosečnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kambodžancu za 27 meseci trajanja programa. To su samo neke konstatacije iz knjige 'Gospodari siromaštva' Grahama Henkoka, (IP 'Plavi krug', Beograda, IP 'Neven', Zemun; Brankova 13-15, tel: 011/633-066; 430-809; 064/13-69-514) o kojoj je kritičar New York Times Book Review napisao: 'Kada bi knjige imale ruke, ova bi svoje ispružila da zadavi funkcionere Ujedinjenih nacija dok je ovi krišom, uvijenu u braon papir, budu čitali za svojim kancelarijskim stolovima'. Iz feljtona koji sledi čitaoci Blica će moći da steknu neke predstave o tome kuda odlazi novac koji svake godine prikupe najbogatije zemlje za pomoć najsiromašnijima na planeti.
IFAD, kao što mu kaže i naziv, prvenstveno daje poljoprivredne zajmove. U okviru i unutar sistema Ujedinjenih nacija postoji čitav niz drugih banaka i fondova za razvoj koji daju kredite svih vrsta. Neki akcenat stavljaju na određene geografske celine, na primer, postoji Azijska banka (fond za razvoj, Afrička banka) fond za razvoj, Inter-američka banka za razvoj, Karipska banka za razvoj i Arapska banka za ekonomski razvoj Afrike. Sve ove banke prikupljaju sredstva iz raznovrsnih izvora, a zatim ih prosleđuju dalje u formi kredita koje daju u razvojne svrhe. Poslednjih godina, Britanija je uložila 72 miliona funti u Azijski fond za razvoj i obećala 20 miliona funti Karipskoj banci za razvoj za Specijalni razvojni fond koji obezbeđuje zajmove pod povoljnim uslovima. Ove sume potiču iz britanskog budžeta za multilateralnu pomoć. Zvanična pomoć, međutim, predstavlja samo deo sredstava koja se stavljaju na raspolaganje ovim institucijama. Obično se bogate zemlje učlanjuju u ove banke ulaganjem određenog kapitala i zatim učestvuju u dopunjavanju fondova, mada se velike sume novca prikupljaju i na međunarodnom tržištu kapitala. Najjasnija ilustracija za mesto svega ovoga u našoj 'Kompaniji za razvoj” je ona institucija prema čijem su modelu formirane sve regionalne banke: ta institucija je Svetska banka. Sa više novca na raspolaganju godišnje nego bilo koja druga agencija, kako za bilateralne tako i za multilateralne ciljeve, ona predstavlja najveći pojedinačni izvor za finansiranje razvoja na svetu i zato je vredi analizirati malo detaljnije.
Svetska banka, kao i IFAD, vodi se kao specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija, ali u stvarnosti njeni odnosi sa Ujedi njenim nacijama krajnje su zategnuti. Budžet Svetske banke nije uključen u sumu od 6 milijardi dolara koji svake godine utroše agencije Ujedinjenih nacija. Uprava Banke ne podnosi račune Ujedinjenim nacijama, već samo svom sopstvenom Odboru guvernera, koji se sastoji od ministara finansija iz 151 zemlje članice. Ono što je još važnije, Ujedinjene nacije, prema tradiciji, karakteriše egalitaristički način donošenja odluka: svaka država ima jedan glas i, bar teorijski, glas malih zemalja kao što su Kiribati i Barbados, podjednako je važan kao i glas SAD ili Velike Britanije.
U Svetskoj banci, naprotiv, jačina glasa u potpunosti zavisi od veličine finansijskog učešća svake zemlje članice. Nema čak ni iluzije o jednakosti – velike ekonomske sile tu drže konce u svojim rukama.
Kao hinduistički bog, Svetska banka ima četiri ruke. Među njima dve najsnažnije su Međunarodna banka za obnovu i razvoj – IBRD i Međunarodno udruženje za razvoj – IDA. O njima će detaljnije biti reči malo kasnije. Treći pipak je Međunarodna finansijska korporacija – IFC, koja uglavnom daje zajmove za podsticanje privatnog investiranja i privatnog preduzetništva u zemljama u razvoju. Najzad, tu je i Specijalni fond za podsaharsku Afriku.
Ukupan iznos zajmova koje je Svetska banka odobrila preko ova četiri povezana ali funkcionalno različita organa u fiskalnoj 1987. godini dostigao je 19,207 milijardi dolara. Međutim, od toga samo 920 miliona dolara potiče iz IFC, a samo 613 miliona dolara iz Specijalnog fonda. Glavni pozajmljivači za podsticanje razvoja su IBRD i IDA, od kojih je prva banka pozajmila 14,188 milijardi dolara u 1987. godini, a druga 3,486 milijardi. Kada se govori o Svetskoj banci, prema tome, uglavnom se govori o IBRD i IDA koje se obe nalaze u istoj zgradi, u sedištu Svetske banke u Vašingtonu i u kojima rade isti ljudi. Obe banke daju zajmove za isti tip projekata, a to često čine u istim zemljama i u isto vreme. Ali, njihova sredstva potiču iz potpuno različitih izvora, a i uslovi pod kojima daju kredite su veoma različiti.
Ovo Udruženje često opisuju kao filijalu Svetske banke koja daje zajmove pod povoljnijim uslovima. To je zato što ona nudi finansiranje bez kamate i zato što se ovde otplate glavnice, koje dospevaju tek posle deset godina od datuma potpisivanja ugovora o zajmu, raspoređuju relativno bezbolno u okviru perioda od pedeset godina. Takvi povoljni uslovi svrstavaju sve zajmove koje daje IDA u kategoriju zvanične pomoći za razvoj (ODA). Tokom 1987. godine, od 3,486 milijardi pozajmljenih dolara, više od 90 odsto tj. 3,177 milijardi otišlo je u pravcu 35 'najmanje razvijenih zemalja sveta”. Ovih 35 zemalja sve imaju godišnje dohotke po stanovniku od 400 dolara ili manje. KRAJ
