Izvor: Danas, 11.Maj.2015, 10:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bilo je i nerazumevanja
U čemu je tu bio problem?
Mišlen je bio jasan u stavu da nije spreman za investiranje i intenzivan razvoj, ako mu ne omogućimo da postane stopostotni vlasnik. Nije tražio da to bude odjednom, nego postepeno, kroz određeni broj godina. Pri tom su to po pravilu obrazlagali jednim svojim negativnim iskustvom sa delimičnim vlasništvom u Koreji. Kako je jednom rekao njihov direktor za Evropu - oni su Tigar videli kao biser, ali u školjci.
Dragan Nikolić viđen očima >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << karikaturiste
Kako posle 2003. teče saradnja Tigra i Mišlena?
Nakon formiranja zajedničkog preduzeća, proračuni pokazuju koliko nam zapravo trebaju velika sredstva. Onih 20 miliona evra s početka, plus obrtni kapital Tigra, pokazalo se već krajem 2004. nedovoljnim. Traže se dodatne pare. Zaključeno je da je najbolje da to ne bude kredit, nego da budu dodatni ulozi osnivača.
I doneta je odluka da se ide u dokapitalizaciju. Kroz dokapitalizaciju Mišlen ulaže nove pare, IFC takođe, ali Tigar nema da doda pare i nama vlasničko učešće u zajedničkoj kompaniji pada ispod 50 odsto. To je u okruženju izazvalo prilično negativnu reakciju.
Gde, u Tigru ili izvan Tigra?
Izvan Tigra, u medijima, u Beogradu. Pisani su vrlo ružni komentari kako se Tigar daje budzašto, kako više u Srbiji neće moći da se kupi kvalitetna a jeftina guma, nego će to biti skupa Mišlenova guma, kako je Mišlen došao da uništi Tigar i uzme tržište i slično. Mi smo onda bili prinuđeni da organizujemo konferencije za štampu na kojima smo objašnjavali o čemu se radi. Ali to nije imalo velikog efekta. Zaista smo svi mi bili iznenađeni reakcijom vodećih beogradskih medija?
A država?
Država se držala po strani.
Koji su to mediji bili protiv dolaska tako velike i ugledne svetske kompanije u Srbiju?
Eto, ni vi se ne sećate. Ne želim sad da im pominjem imena, ali daću vam još jedan primer. Dobro se sećam i datuma, 6. maja 2005. godine Svetska banka je u Istanbulu organizovala konferenciju o održivom razvoju. Na toj konferenciji pred više stotina direktora iz celog sveta ja sam imao čast da govorimo o Tigru, jer smo mi istaknuti kao dobar i održiv biznis slučaj. U isto vreme, u Beogradu se, u Domu vojske održava konferencija na kome se o Tigru i njegovoj saradnji sa Mišlenom govori sve najgore, lepe se leci po gradu, akcionari pozivaju da se sve to poništi...
Aranžman sa Mišlenom?
Da, aranžman sa Mišlenom.
Zašto? O čemu se tu radilo o nerazumevanju, o interesima..?
Bilo je i nerazumevanja. Recimo, ta priča da neće više biti jeftinih guma nego će morati da se kupuju skupe Mišlenove. Mnogima neznanje nije dozvoljavalo da shvate da Mišlen nijednog trenutka nije ni nameravao da ovde prodaje svoje skupe proizvode. Kome da ih prodaje i kako Srbija uopšte može da bude značajno tržište za jednu multinacionalnu kompaniju te veličine.
Bilo je još mnogo takvih detalja koje smo mi znali ali koje nismo smeli da iznosimo u javnost, jer su bili poslovna tajna. Jednostavno, trebalo je da se ima i malo poverenja u sve ono što se radi.
A pored nerazumevanja javnosti, da li je bilo još nečeg?
Verovatno se ni naša taktika mnogima nije dopala. Najpre, moram da podsetim da se u našem slučaju, umesto da se strateškom partneru plaća da dođe u Srbiju, desilo nešto sasvim drugo. U našem slučaju, strateški partner je zaista platio da bi kupio firmu. Međutim, to je bila osmišljena politika, to uopšte nije bila slučajnost. Formirano je zajedničko preduzeće da bi prilikom prodaje pare pripale Holdingu, a ne direktno akcionarima. Jer, da nije bilo formirano zajedničko preduzeće, nego da se prodavao ceo Tigar, pare bi pripale investitorima, znači investicionim fondovima. To je značilo automatsko gašenje ostalog dela Tigra. Bila je bitka da se poništi ugovor sa Mišlenom, da se vratimo na početak, da se to podigne na nivo Holdinga i da prilikom prodaje, pare dobiju akcionari. Naša politika je bila drugačija i mi smo trpeli strahovito veliki pritisak.
Nastavlja se
