Izvor: Danas, 05.Jan.2015, 22:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradska štampa zabranjena
Čim je preuzeo funkciju, Poćorek se afirmiše kao čovek čvrste ruke, odlučan da izađe na kraj s nemirom koji je zahvatio provinciju.
Žan Pol Bled: FRANC FERDINAND (5)
Ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda uvelo je svet u Prvi svetski rat. Ko je on zapravo bio? Da li je reč o doslednom katoliku koji je zazirao od Mađara i Italijana? Nadvojvoda je zdušno zagovarao mir, bio je uveren u potrebu da se dinastija reformiše. Autor nastoji da odgovori na pitanje da li >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << je Franc Ferdinand bio čovek koji je mogao da spase Austriju. Predstavljajući nam neobjavljena dokumenta i malo poznate izvore Bled nam rasvetljava zanimljivu ličnost ovog čoveka. Knjigu su preveli s francuskog Tamara Valčić Bulić i Aleksandra Tadić, a objavili su je NNK Internacional i DAN GRAF iz Beograda.
U tu svrhu, on delimično ukida statut iz 1910. godine, i preduzima niz mera za borbu protiv srpskog nacionalizma, koji se smatra odgovornim za ovu tenziju. Beogradska štampa je od tada zabranjena dok su srpska kulturna udruženja nemilosrdno zatvarana.
Ideja da se ubije Franc Ferdinand ne dolazi od Crne ruke. Ona je rođena u mozgu trojice mladih Srba iz Bosne, Gavrila Principa, Nedeljka Čabrinovića i Trifka Grabeža, koji su svi spremni da žrtvuju svoje živote da bi u liku Franca Ferdinanda udarili na prokletu lozu Habzburgovaca. Ubiti naslednika Dvojne monarhije imalo bi značenje koje ne bi bilo samo simbolično. Njegovo ubistvo bi destabilizovalo Austrougarsku i svuda na Balkanu izazvalo nesagledive posledice iz kojih bi Srbija mogla da izvuče korist u cilju ostvarenja svojih ambicija. A eto, prilika se ukazuje da se pređe na delo. Franc Ferdinand je prihvatio čelnu ulogu, krajem juna 1914, na manevrima u Bosni, koji su zakazani malo posle završetka Drugog balkanskog rata. Pored toga je predviđeno da posle manevara, 28. juna, nadvojvoda poseti Sarajevo. Ovaj trenutak zaverenici biraju za ubistvo. S obzirom da će on biti u Poćorekovom društvu, dogovaraju se da ubiju obojicu.
Potrebno je još i raspolagati sredstvima za logističku podršku, neophodnim za ostvarenje ovog plana. Da bi ova sredstva dobili, trojica mladića uspevaju, posredstvom komandanta Tankosića, junaka balkanskih ratova, da saopšte svoj plan pukovniku Dimitrijeviću. Ovaj u početku odlaže odgovor. Kako nije naročito u toku, kakva je austrougarska realnost, stalo mu je, pre nego što donese odluku, da konsultuje Radeta Malobabića, Srbina iz Hrvatske, koga je izabrao za svog predstavnika u jugoslovenskim zemljama Dunavske monarhije. A ovaj je kategoričan: Crna ruka treba da pruži pomoć koju traže Princip i njegovi prijatelji.
Franc Ferdinand, naime, predstavlja idealnu metu. Da bi se poduprla ova teza, argumenata ima više; neki su logični, drugi počivaju na pogrešnim analizama, pa čak i na običnim fantazmima. Prvi argument jeste da je prestolonaslednik duša ratnog tabora u Beču i da u tom svojstvu predstavlja ozbiljnu opasnost za Srbiju. Dimitrijević će kasnije objasniti: „Osećao sam da Austrija programira rat protiv nas, i da će sa nestankom prestolonaslednika Franca Ferdinanda klika vojnika, čija je on bio glava, izgubiti svoju moć i da će tako ratna opasnost biti otklonjena i odložena.“
Nastavlja se
