Izvor: Blic, 26.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Baratanja nesvesnim umom
Baratanja nesvesnim umom
Svako od nas razmišlja i pamti i u snu i na javi, a retko ko se pita kako funkcioniše naš um i kako naš mozak svakodnevno pamti tolike informacije. Knjiga ' Trening uma i pamćenja' Ernsta Vuda (izdavač IP Babun) ne objašnjava samo to, već svakom zainteresovanom čitaocu može pomoći da izoštri svoj um i uveća mogućnosti sopstvenog pamćenja. Tehnike brzog pamćenja su deo drevne indijske baštine mudrosti jer su ih razvili indijski mudraci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poznati po fenomenalnoj memoriji. Sa nekoliko nastavak iz ove knjige predstavljamo čitaocima Blica najvažnije tehnike pomoću kojih svako ko je zainteresovan, bez mnogo vremena i naprezanja, može višestruko da uveća svoju moć koncentracije i pamćenja.
Dovoljno smo rekli u vezi spajanja dve ideje u umu posredstvom asocijativnih karika. Pređimo sada na ono što smo nazvali projekcija memorije. Ponekad je neku ideju zgodno povezati sa konkretnim objektom umesto sa drugom idejom. Ovo je naročito korisno kada hoćemo nešto da uradimo na nekom mestu u određeno vreme.
Na primer, desi se da nekog poslovnog čoveka žena zamoli da joj kupi kakvu sitnicu u gradu i donese je kad se vrati s posla. Vrlo često, mora se priznati, opterećen mnogim obavezama on zaboravi. Jedan od načina da zapamti kako treba nešto da uradi jeste da veže čvor na maramici, da bi ga to podsetilo na njegovu obavezu u trenutku kada izvuče maramicu iz džepa. To, međutim, ne znači da će se on toga dana uopšte mašiti za maramicu. Bolji je plan da ideju o stvari koju treba da obavi projektuje na neki objekat koji će sigurno ugledati u toku dana.
U praksi, sve vreme objekti koji nas okružuju na nešto nas podsećaju. Kao da su načičkani idejama, a te ideje nam iskrsnu u umu onda kada ih ugledamo. Da bi ilustrovali ovu činjenicu, uzmite svoj sat i posmatrajte ga pažljivo i staloženo pet minuta, opažajući male sličice koje će spontano da vam se pojave u umu. Verovatno ćete ugledati sliku osobe koja vam je podarila sat ili radnje gde ste ga kupili, ili ma kojeg događaja u kome je on odigrao neku ulogu. Brojke na brojčaniku podsetiće vas na različite dužnosti i sastanke u određene sate u toku dana itd.
Svi predmeti koje posedujemo su na sličan način puni raznih ideja - sobe, kuće, ulice kojima hodamo krcate su idejama.
Tako se većinom nesvesno odvija proces pri kome je čovekov um, izuzev u trenucima kada je podvrgnut aktivnoj kontroli, neprekidno pod uplivom svoje okoline.
Ovaj proces može se iskoristiti za pamćenje stvari koje treba da se obave, tako da se one blagovremeno pojave u umu, bez potrebe da se mučimo tako što ćemo ih neprekidno ponavljati u sebi dok ne dođe vreme za njih. Memorija se na ovaj način može projektovati u budućnost, tako što potrebnu ideju povezujemo sa objektom kojeg ćemo sigurno ugledati i zapaziti. S druge strane, prednost ovakvog postupka je u tome što takav misaoni proces ne iziskuje onoliki utrošak mentalne energije koji je obično potreban kada ideju koju treba da zapamtimo sve vreme polusvesno držimo na umu.
Pretpostavimo, na primer, da želite da pošaljete pismo nekoj gospođi Belić, kada stignete u kancelariju. Nema potrebe da bez prekida zamarate um misleći o toj stvari, a još manje da ga slabite tako što ćete tu obavezu negde pribeležiti. Jednostavno zamislite jasno sliku vaše kancelarije, projektujte vašu misao tako kao da gospođa Belić sedi tamo sa vama i razgovara, i budite sigurni da će, čim stupite u kancelariju, ova slika prirodno iskrsnuti u vašem umu.
Ako tokom putovanja vozom u grad želite da razmotrite neki problem iz oblasti elektriciteta ili finansija, fiksirajte vašu ideju na aparat za osvetljavanje kupea ili na trenutak kada vam kondukter vraća kusur za kupljenu voznu kartu. Kada stupite u voz, ove stvari će vam se pojaviti pred očima i podsetiti vas na pitanja koja hoćete da razmotrite.
Na ovaj način moguće je fiksirati ideje na istaknuta mesta radnji, kuća i drugih prepoznatljivih objekata pokraj kojih ćete verovatno proći, ili ih možete projektovati na knjige, slike_arhiva, delove nameštaja i odeću koju ćete najverovatnije obući. Na taj način u vašoj glavi sve vreme tinja jedna vrsta nesvesnog iščekivanja koje će u datom momentu u vašem umu upaliti lampicu čim ugledate onaj objekat koji ste odredili da vam bude podsetnik. Kada se memorija isprazni ovo latentno iščekivanje prestaje, veza se prekida, i objekat je sada slobodan za sledeće asocijacije.
Raznorazni načini fiksiranja ideja će učeniku spontano pasti na pamet. Pretpostavimo da želim da pretresem neko pitanje iz oblasti hemije. Znam da ću se, kada ujutro krenem u moju radnu sobu da radim, a to znači da pišem, služiti svojim perom, koje leži na stolu. Zamišljam sebe kako uzimam pero i zapažam njegov pozlaćeni vrh, što me podseća na alhemiju čiji je cilj dobijanje zlata, a to me dalje vraća na moju ideju o hemiji. Znam da će mi, kada dođe vreme za to, moja memorija predstaviti željenu ideju hemije, jer koliko ja imam poverenja u nju, toliko ima i ona u mene.
Učeniku je do sada verovatno jasno da se ovde radi o baratanju nesvesnim umom. Potrebno je izvesno vreme da čovek stekne poverenje u rad nesvesnog uma, ali kao što smo već napomenuli naši unutrašnji organi isto tako rade nesvesno pa ipak imamo bezuslovno poverenje u njih.
Ovaj princip može se dovesti i u vezu sa instinktom pomoću koga čovek može da se probudi ujutro u tačno određeno vreme. Dok sam putovao Indijom često sam ovako radio, i došao sam do zaključka da je ovo poverenje u instinkt bilo opravdano. Ali sam, na moje čuđenje, nekoliko puta primetio da sam se, kada mi časovnik nije bio tačan, instinktivno budio u pogrešno vreme koje je pokazivao časovnik, a ne u ono vreme koje mi je bilo potrebno. NASTAVIĆE SE
