Izvor: BKTV News, 18.Sep.2017, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BALKANSKE (NE)PRILIKE: Bošnjacima prevelike SRPSKE CIPELE (KOLUMNA)
Oduvek je takozvani Zapadni Balkan bio u političkom smislu trusno područje.
Otimačina tuđih teritorija, problemi sa razgraničenjem država i netrpeljivost naroda činili su više štete, nego koristi ljudima koji žive na ovom području. Počev od ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca, preko svih Jugoslavija u kojima su živeli narodi i narodnosti, pre svega na psihološkom planu iz prikrajka je sve vreme vrebala mržnja da savije i slomi slogu, da uništi svaki duhovni i materijalni >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << prosperitet. Sve vreme je prisutan Frojdov kompleks "narcizma malih razlika".
Ovaj psihološki kompleks smo u prethodnim napisima već opisali kao fenomen minornih razlika kod sličnih naroda, koje čine osnovu za njihova međusobna neprijateljska osećanja. To je, pre svega podsticano u konfliktu Srba i Hrvata tokom 20. veka ili šireg uticaja na Srbe kroz kulturu, jezik i politiku, pogotovo na one koji žive u BiH i Crnoj Gori.
I danas se na svaku političku inicijativu koju regionu predloži Srbija, gleda sa izvesnom dozom sumnje i na odstojanju. Primera radi, nedavnu posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića zvaničnom Sarajevu obeležila je njegova izjava: "Želim da kažem, posebno zbog bošnjačkih medija, da nema potrebe da od Srbije bilo ko pravi bauka. Ona je iskren prijatelj Bosne i Hercegovine. Pokušajte da razumete Srbiju, pokušajte nekad da uđete u naše cipele i videćete koliko sam govorio istinu".
Kada Bošnjak izuje tesne cipele obično kaže ''joj meraka'', ali kada bi ušao u velike cipele pravljene za srpsku nogu, verovatno bi se na prvom koraku sapleo bez ikakve mogućnosti da shvati one koji u njima sasvim stabilno koračaju.
Koliki je stepen nerazumevanja bošnjačkih medija u vezi sa odnosom BiH-Srbija pokazuje nam i izjava psihologa i političkog analitičara Ibrahima Prohića koji je za jednu sarajevsku televiziju izjavio: "Vučićeva poseta Sarajevu može nam se dopasti samo na pojavnoj ravni. Zvučalo je fino, bilo je dobrih izjava i najava, ali ništa se suštinski u političkom biću Srbije nije promenilo. Podsetiću na izjavu jedne intelektualke iz Beograda koja kaže da Srbija ni u jednu asocijaciju Južnih Slovena nije ušla sa iskrenim namerama, već sa namerom da od te asocijacije pravi Veliku Srbiju, odnosno da obezbedi dominaciju srpskog etničkog korpusa u tim asocijacijama. To je jedan od razloga što se raspala Jugoslavija i što je došlo do nasrtaja na Bosnu i Hercegovinu".
Bošnjački politički analitičar smatra da se zvanični Beograd nikada nije odrekao politike režima Slobodana Miloševića, niti od njegovih ciljeva. ''Nešto je Tadić muco u Srebrenici, ali ovde se radi o odnosu između država, a ne samo o odnosu između naroda. Za nas u Bosni bi bilo važnije da je iz Beograda došla izjava da se odriču politike Slobodana Miloševića'', kaže Prohić, uz napomenu da Srbija nije doživela sopstvenu katarzu, a to je veoma važno za ozdravljenje društva.
Izjavu predsednika Vučića da Srbija nema nikakvih pretenzija na teritoriju Bosne i Hercegovine bošnjački mediji doživljavaju kao neiskren politički istup, jer po njima aktuelna politika zvaničnog Beograda još uvek egzistira na ideološkoj matrici etničkog predstavljanja. Ovakav zaključak izvlače iz namere vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj da se napiše Deklaracija o zaštiti i očuvanju srpskog naroda, koja im opet ''miriše'' na velikosrpske pretenzije prema susedima.
Iza svih ovih bošnjačkih, ali i hrvatskih strahova, stoji nerealna politička histerija uzrokovana paranojom da će ih srpski narod ugroziti, a Srbi zapravo pokušavaju da u konačno uspostavljenom multipolarnom svetu, gde ih više neće gađati NATO bombe, spasu ono od srpske materijalne i duhovne baštine što se spasiti može. To je neotuđivo pravo svakog naroda, a što se tiče katarze i suočavanja sa samima sobom, ta aktivnost bi dobro došla i onim narodima koji se još uvek prljaju ustaštvom, radikalizovanim islamom i drugim političkim i verskim ideologijama za koje su reči ljudska prava i tolerancija misaone imenice.
