Izvor: Danas, 30.Nov.2015, 14:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arogancija spram siromašnih
Jedne hladne zimske večeri šetao se u društvu svog vernog sekretara Edija Marša.
Našli su se u sirotinjskom kraju, nedaleko od Midlenda, i Čerčil je ispalio sledeću primedbu: "Zamisli da živiš u jednoj od ovih ulica", rekao je, osvrćući se oko sebe, "da nikada ne vidiš ništa lepo, da ne pojedeš nikada ništa ukusno... da nikada ne kažeš ništa pametno!"
Mnogi su negodovali zbog ove izjave. Kažu da pokazuje njegovu aroganciju spram siromašnih. Pokazao >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << se kao čovek koji je bio toliko van svog vremena da nije mogao da zamisli da ljudi sa niskim primanjima mogu reći nešto što je vredno čuti; bio je i toliko neupućen u njihove živote da nije mislio da imaju bilo šta vredno pristojnog obroka.
Ne znamo da li su to bile njegove tačne reči, iako sumnjam da je Marš to izmislio; mada nema sumnje da je ovaj citat pomogao u kreiranju mišljenja da je Čerčil oduvek bio neka vrsta starog, reakcionarnog elitiste.
To je ipak čovek koji je verovao u eugeniku; društveni darvinista koji je u nekim prilikama tražio otvaranje kaznenih kolonija za skitnice ili sterilizaciju onih sa problemima u razvoju. Govorio je o tome da je čovečanstvo podeljeno na kvalitativno različite "rase" - i to na način koji se danas smatra intelektualno neprikladnim - i prilikom opisivanja stranaca koristio je izraze koji su u to vreme bili uobičajeni, ali su danas tabu.
U pismima Klementini hvalio se da deca rade "kao crnci" da bi pripremili Čartvel za njen povratak; ignorisao je japansko-kineski rat tokom 1930-ih i govorio da ga "ne intersuje interna svađa žutaća".
Hteo je da "bombarduje ili iz mitraljeza pobije" Šin Fejn, čije predstavnike danas pozivaju na bankete u Vindzorski zamak. Govorio je da su boljševici "babuni", a da je komunizam "jezivi oblik mentalne i moralne bolesti". I zaista je jednom rekao da "ako se daju prava boljševicima, može se legalizovati i sodomija"; ova izjava je potpuno neprihvatljiva za današnje vreme.
U modernoj Britaniji niko ne bi imenovao Čerčila na neku javnu funkciju, ukoliko ne bi u mnogome prilagodio svoje izjave. Za ustupke koji su činjeni Mahatmi Gandiju, koji je poštovan kao otac moderne Indije, rekao je da je to poput "hranjenja tigra mesom za mačke" (što je potpuno neprikladno, jer je Gandi bio zakleti vegetarijanac).
Koliko još u desno može neko da ode? Evo na primer ovako: laburisti su ga 1910. godine optužili da je kao ministar unutrašnjih poslova poslao naoružane trupe protiv rudara u Tonipendiju u Velsu; dok je 1911. dozvolio policiji da puca na dokere koji su štrajkovali u Liverpulu. Tokom generalnog štrajka 1926. godine koristio je štrajkbreherski bataljon štampara i novinara da bi stvorio glasilo vladine propagande pod nazivom Britiš gazet (British Gazette); predložio je i da BBC tokom štrajka bude zatvoren, rekao je i da "malo krvoproliće ne bi bilo loše", kao i da želi da "pridavi" transportne radnike. Laburisti i sindikati, kao i njegovi drugovi liberali, su osuđivali njegov eksplozivni pristup.
Kada razmotrite sve ovo zapitate se - da li ovaj čovek zaista zvuči kao levi, liberalni plašljivac? Zabraniti BBC? Pucati na dokere u štrajku, zbog nereda i razbijanja stvari? Po nekim aspektima Čerčil zvuči kao momak koji je popio previše u baru golf kluba. Sa druge strane, to je isti onaj Čerčil koji je bio tvorac nekih od najnaprednijih zakona u poslednjih 200 godina. Zajedno sa Lojdom DŽordžom zaslužuje titulu osnivača države blagostanja.
Nastavlja se
