Izvor: Blic, 12.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arkan uterivao strah širom Evrope
Arkan uterivao strah širom Evrope
Svrgavanja s vlasti Slobodana Miloševića je bio proces u kome su brojne ličnosti u Jugoslaviji, Evropi i SAD delovale iza javne scene i presudno uticali na događaje koji su doveli do petooktobarskog prevrata. O tim akcijama i ličnostima, pored ostalog, govori knjiga 'Igra senki' Tima Maršala, koju je ovih dana objavio B92 (Samizdat FreeB92). Autor knjige je očevidac mnogih događaja koji su se odvijali u državama nastalim na prostoru Brozove >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Jugoslavije. Njegova knjiga 'Igra senki' je roman koji govori o ličnostima koje su iz senke vukle poteze i presudno uticale na procese u Srbije do pada Slobodana Miloševića. Donosimo najzanimljivije epizoda iz Maršalove knjige, koja ima sve odlike majstorski ispripovedanog špijunskog romana.
Milošević je imao samo jednu strategiju, a to je namera da se održi na vlasti dok nešto ne iskrsne kao spas. Kad je odbio ponude da siđe s vlasti, nije raspolagao više nijednim potezom koji bi mogao da povuče, ali su njegovi protivnici imali rezervni plan i jednostavno su nastavili da ga potkopavaju iznutra. Tadašnji srpski ministar informisanja Aleksandar Vučić posmatrao je to iz svoje pozicije koalicionog člana vlade: 'U to vreme bilo je mnogo problema u Socijalističkoj partiji i u vođstvu. Svi su znali šta se dešava, ali niko nije hteo ništa da preduzme.'
Ponude su bile pa prošle, a ogromni digitalni sat na Trgu Republike otkucao je ponoć, a zatim i prvu sekundu novog milenijuma, pa je nastavio da otkucava preostalo vreme Miloševićeve vlasti. Proslava Nove godine u Srbiji prošla je u tišini. Mnogi su bili suviše zauzeti brigom da prežive od nedelje do nedelje i nije im bilo do demonstracija. Te zime se činilo da se nikada ništa neće promeniti, ali, ispod površine, Otpor je nastavljao da razjeda komadić po komadić Miloševićevog zdanja, a opozicioni političari su od američkih, britanskih i nemačkih stručnjaka učili tehnike kampanje i ekonomske prakse. Pomogla su im i neobjašnjiva ubistva ljudi na istaknutim položajima, uključujući i ubistvo paramilitarnog vođe poznatog pod imenom Arkan. Ta ubistva su kod običnog sveta produbila osećaj da je stanje u zemlji nesigurno, a stvorila su i atmosferu straha među pripadnicima režima koji su počeli da se pitaju: 'Ko je sledeći?' Arkan je ubijen 15. januara.
Mesec dana kasnije, dok je sedeo u restoranu, ubijen je jugoslovenski ministar odbrane Pavle Bulatović. Zatim je sledilo ubistvo direktora Jugoslovenskog aerotransporta, a onda visokog zvaničnika Socijalističke partije. Te noći kad je Arkan ubijen bio sam u Briselu. Jakša mi se javio telefonom i saopštio mi s neba pa u rebra: 'Pucali su u Arkana. Mislim da je mrtav, ali ne mogu još da potvrdim vest.' Pre nego što je je prekinuo razgovor da bi se uživo javio u Sky News rekao mi je nekoliko detalja koje je saznao. I ja sam pozvao nekoliko telefona, javio se u program da saopštim ono što sam znao o tom čoveku i zatim se odvezao na aerodrom.
Vest o Arkanu je bila veoma važna. On je bio legendarni lik čije je ime bilo poznato i uterivalo strah širom Evrope. Bio je šarmantan, hrabar, bogat i oženjen lepom pevačicom, naizgled je imao stila, a sasvim sigurno je bio dobro naoružan.
Taj opojni koktel naveo je mnoge Srbe da u njemu vide narodnog heroja, a neodoljivo je privlačio pažnju i spoljnog sveta. Ipak, to nije moglo sakriti činjenicu da je bio vođa bande i da ga je Haški tribunal optužio za ratne zločine. Arkanovo pravo ime bilo je Željko Ražnatović. Početkom sedamdesetih godina bio je sitan kriminalac i aktivan među siledžijski nastrojenim fudbalskim navijačima. U roku od nekoliko godina napredovao je do pljačkaša banaka u Zapadnoj Evropi, a zatim se vratio na Balkan gde je postao jedan od glavnih bosova mafije. nastaviće se
