Izvor: Danas, 09.Dec.2014, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Apisovi ljudi odbijali da vode istrage
Vladimir Ćorović je u bosanskim arhivama pronašao još jedan dokument koji dokazuje da su posle toga slučaja policijske građanske vlasti obratile naročitu pažnju na granicu, po naredbama viših vlasti.
Vladimir Dedijer: SARAJEVO 1914 (14)
Kapitalno delo vodećeg istoričara druge Jugoslavije Vladimira Dedijera „Sarajevo 1914“ premijerno je napisano na engleskom jeziku 1964. godine. Naredne godine objavljuje se i izdanje ove knjige na srpskom jeziku. U proteklih >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << pola veka ova knjiga je nezaobilazna u svim istraživanjima i novim studijama o 1914. godini. Prvi put posle 1978. godine izdavačka kuća „Obradović“ iz Beograda objavljuje reprint ove knjige. U dogovoru sa izdavačem Danas prenosi delove o odnosima unutar trougla Aleksandar Karađorđević - Nikola Pašić - Dragutin Dimitrijević Apis uoči i posle Sarajevskog atentata. Iz ovih delova Dedijerove studije može se sagledati uloga Srbije u ovom sudbonosnom događaju.
To je raport „Pov. br. 17“, koji je Jovan Prvanović, granični kapetan u Loznici, uputio 27. juna 1914.godine komandantu 5. odseka granične trupe. U njemu se veli: „U poslednje vreme češće mi se stavlja do znanja da policijske sreske vlasti, po višem dobijenom naređenju, a tako isto i carinske vlasti, vrše izvestan nadzor nad stražarima ove čete. Načelnik sreza jadarskog u tom cilju dobio je 2 poverljiva pisma od načelnika okruga podrinjskog da strogo vodi računa o radu stražara ove čete i da sve, ma šta doznao, dostavlja poverljivim putem. Isti se već s nekim pitanjima obratio upravniku carinarnice Šepačke ade. Načelnik sreza azbukovačkog izdao je naređenje opštinskim vlastima i upravniku ljubovijske carinarnice da mu se dostavlja rad stražara. Sve ovo ide bez znanja potpisanog kao njihovog prvog pretpostavljenog, a da je ovo istina potpisani je uveren, jer mu je saopšteno od nekih predsednika opština na graničnom rejonu.
Velika borba između građanskih i vojnih vlasti, na čelu s pukovnikom Apisom, koja se u svoj svojoj žestini vodila baš u to vreme u Beogradu, vodila se, kako iz navedenog izveštaja vidimo, i na terenu. Apisovi ljudi na terenu odbijali su da nad njima vode istragu građanske vlasti, pogotovu kad je major Ljubomir Vulović, jedan od najenergičnijih vođa organizacije Ujedinjenje ili smrt, postao neposredno uoči atentata komandant svih jedinica na granici prema Austrougarskoj.
Smenivši Kostu Jezdića s položaja načelnika podrinjskog okruga, Stojan Protić je na njegovo mesto postavio Kostu Tucakovića. Bio je to energičan policajac, ali ni on nije uspeo danatera Vulovića da popusti. Na suđenju pukovniku Apisu u Solunu 1917. godine, Kosta Tucaković je izjavio:
„Zaista sam lično išao da izvršim pretrese kolebe Milana Vračarića iz Badovinaca, a karaule granične nisam pretresao, ali sam se depešom obratio majoru g. Vuloviću, komandantugraničnog odseka, da izvesnu stvar spreči i da mi potrebnasaslušanja Rajka Stepanovića, finansijskog stražara na badovinačkoj karauli, pošalje ili da ga uputi. Po toj depeši nisam dobio ni odgovor, pa ni Rajko ne dođe. Zato sam se žalio g. ministru vojnom, pa kad ni od njega nisam dobio odgovora, napisao sam opširan referat g. ministru unutrašnjih dela. U tojstvari bio je umešan i g. Malobabić, i mogu reći da je, po mojim utiscima, on nekoga izvesno poslušao, a pukovnik g. Dimitrijević i major Vulović odricali su da tu imaju učešća, kako mi je pričao g. Stanko Cvetković, pukovnik.“
U ovakvoj situaciji Pašić se obratio i načelniku Generalštaba, generalu Putniku, pod čijom je jurisdikcijom bilo Obaveštajno odeljenje, čiji je šef bio pukovnik Apis. Značajno je da je o tome prvi pisao Miloš Bogićević, koji se ne može smatrati Pašićevim prijateljem i koji je bio jedan od najupornijih kritičara srpske vlade, smatrajući da ona snosi odgovornost za sarajevski atentat, Bogićević je, naime, napisao da je Pašić u jednom poverljivom aktu skrenuo pažnju Putniku da pukovnik Apis održava veze s bosanskim studentima revolucionarima i da to može da izazove veoma opasne posledice. To isto je kasnije potvrdio i Jovan Jovanović Pižon.
Nastavlja se
