Izvor: S media, 29.Mar.2010, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskršnje jaje na nov način
… Kada su se naše bake i bakine bake pripremale za Vaskrs, to je trajalo cele godine. Čuvala se lukovina za mrkocrvenu boju, brala kopriva, dunja i dud za žutu, gulila kora sa šljiva za crvenkastu, za zelenu - koren patlidžana, za plavu - divlji zumbul, a za tamne boje čađ i cer. Jaja se danima nisu jela i sakupljala su se za Veliki Dan, brižljivo pregledala, prala i čistila, jer baka ili bakina baka, nije želela da jaje pukne, prolije se ili da se zbog mrlje ne uhvati boja... >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Danas, kada za stare dobre običaje naših baka i bakinih baka sve manje imamo i vremena i sluha i potreba, kada sve ono "staro" gotovo uvek i nekako radije menjamo za "novo", zaboravljajući na lepotu, smisao i važnost tradicije koju nasleđujemo, novo ruho Uskršnjih jaja koje ovih dana primećujemo u našim prodavnicama jeste zapravo svojevrsni podsetnik iz istorije. Za naš magazin razgovaramo sa autorima projekta "Uskršnje jaje.rs".
- Kada i kako je nastao projekat Uskršnje jaje? Koja je vaša glavna ideja vodilja?
Projekat "Uskršnje jaje.rs" nastao je pred Uskrs 2009. godine, kada smo prvi put videli rad Svetislava Strale, koji je bio slikar i restaurator, i koji je precrtao ornamente sa zidova naših srednjovekovnih manastira. Ornamenti su na nas ostavili veliki utisak, te smo odmah rešili da ih primenimo za ukrašavanje jaja, jer smo znali da je u Srbiji, jako mali izbor dekoracija za Uskrs, koji su po našoj meri prigodni, a to nas je odavno mučilo. Omoti su tematski podeljeni po prostoru odakle dolaze, pa imamo šest zbirki – Kosovo i Metohija, Moravska škola, Ohridska baština, Stara Srbija, Stara Raška i Zeta. Tako se i rodio projekat i premijerno smo napravili probnu seriju prošle godine, objašnjava Vladimir Vujović, autor projekta.
Vladina sestra Daša Vujović, koja je zajedno sa njim radila na projektu, objašnjava kako se Uskršnje jaje razvilo u svojoj drugoj godini:
Zbog pozitivne reakcije koju, čak u toj meri nismo ni očekivali, ove godine smo dopunski bili motivisani, te smo poboljšali proizvod, redizajnirali pakovanje, uradili novu seriju od 60 ukrasa. Takodje, dodali smo dopunsku informaciju jer smo želeli da o svakom manastiru napišemo osnovno, kada i ko ga je podigao. Jedan podsetnik iz istorije dok čekate da se skuvaju jaja. A onda kada na njih stavite svoje omiljene omote, ako ste pročitali dodatak o manastirima znaćete, na primer da su šare iz zbirke Kosovo i Metohija slikari najbolji slikari Dušanovog carstva u XIV veku.
Zbog velikog interesovanja kod naših ljudi koji žive u Americi, Kanadi, Australiji, a i zbog stranaca, koji su prošle godine pokazali veliko interesvoanje preveli smo sve tekstove i na engleski jezik.
-Šta je najveci izazov za promociju tradicije i naše kulturne baštine u ovom vremenu?
Najverovatnije - poplava zapadnog načina života i samim tim polako nestajanje kuturne baštine koju naš narod ima. U želji da pokažemo sebi samima da možemo da pariramo bilo kakvom zapadnom projektu, sa dizajnerskog i marketinškog aspekta motivisani smo da radimo punom parom, jer shvatamo da pored takvog aspekta, ovaj projekat ima ideju i zbog nje je dočekan otvorenog srca, jer svako ovaj proizvod doživljava kao svoj, kao svoju tradiciju i bogatstvo i to je ono što nas najviše raduje. Projekat je neobičan spoj duhovnog, tradicionalnog i modernog i posebna vrednost ovih zbirki je u tome da čuva od zaborava ornamente iz manastira od kojih su mnogo oštećeni, nestali ili danas nama teško pristupačni.
-Kako ljudi reaguju na Uskršnje jaje? Sta vas je najviše obradovalo?
Reakcije ljudi su zadivljujuće. U ova teška vremena, gde se ljudi retko hvale i komplimentriju, mi dobijamo toliko pozitivnih odziva, da i dalje ne možemo čudu da se načudimo. Svakodnevno nam stižu poruke pune podrške i oduševljenja. To nas jako motiviše i daje nam snagu i veru da istrajemo u ovome što radimo. U Srbiji je teško bilo šta realizovati, ali rad na ovom projektu nam je doneo toliko dobrih ljudi smo upoznali i svako od njih nam je pomogao - savetom, radom, brigom i nadasve svi su prihvatili ideju očuvanja tradicije i baštine.
Naši ljudi koji žive u dijaspori, kao što smo i mi nekada živeli, sa velikom radošću nam govore o tome, koliko su oduševljeni i koliko žele da imaju deo Srbije kod sebe u tuđini. Poslali smo omote i na Aljasku i na Australiju i na sam sever Švedske i u Jerusalim, što bi se reklo na sve četiri strane sveta.
Jedno od najlepših događaja je pismo/molba jednog mladića iz Austrije, koji ima devojku Srpkinju, pa je hteo da je obraduje za Uskrs i pošalje njoj i njenim roditeljima, koji su za vreme Uskrsa u Sidneju, korpu sa jajima i sa srpskim šarama. Mi smo bili tako fascinirani tom ljubavnom pričom, da smo bez oklevanja poslali komplet naših omota.
Svakodnevno se događaju mala čuda i sva nas ona podjednako raduju, jer naš cilj - da je ovo projekat za sve ljude dobre volje se ispunjava.
-Kako savremene žene vide ritual ukrašavanja uskršnjih jaja? Koliko je u tom smislu proizvod prilagodljiv brzom vremenu u kome se živi?
Pored toga što su idejno i estetski omoti formirani, oni su vrlo zgodni za upotrebu, posebno savremnim domaćicama, poslovnim ženama jer je u pitanju termoskupljajuća folija, koja se nanosi izuzetno lako i brzo, što odgovara današnjem tempu savremnog života.
Naravno, divno je što postoje žene koje sa velikim uživanjem farbaju i ukrašavaju jaja na Uskrs na starinski način i okupljaju svoju porodicu na praznik. Velika nam je pohvala, kada se i te žene odlučuju da probaju omote, i eksperimentišu na novi način.
Nedavno smo otvorili grupu na Fejsbuku, pa u njoj ljudi šalju svoje fotografije kako izgledaju njihova Uskršnja jaja. U tim fotografijama se vidi kako tradicija i dalje živi i kako se ljudi trude da je očuvaju. Tu nam šalju ljudi i svoje fotografije sa našim omotima, pa je tek to najlepši kompliment.
Za savremenu ženu pored niza obaveza koju obavlja, mislimo da je ovo jedno od najpraktičnijih rešenja koja postoje. A pored toga verujemo da bi se ovakvo ukrašavanjе dopalo i našim bakama i njihovim bakama, jer su i one čuvale svoju baštinu za nas, a mi ovim za one koji dolaze!
Izvor: S media; Smiljana Popov
