Izvor: B92, 26.Okt.2013, 10:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto je evrozona sada ugrožena ?

Vrednost likvidnih sredstava u evrozoni opala je, sredinom ove sedmice, do najnižeg nivoa od decembra 2011. godine.

Eksperti ocenjuju da je zbog toga ugrožena stabilnost bankarskog sistema u monetarnoj uniji sastavljenoj od 17 članica EU.

Ekonomista Torsten Bek kaže da će Evropska centralna banka (ECB) početi, već kroz nekoliko dana, novu proveru aktiva banaka "evrolenda" i time će preuzeti funkciju bankarskog nadzora u celoj evrozoni, a u okviru Jedinstvenog nadzornog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mehanizma (ŠM).

Prema oceni stručnjaka, to znači da je stabilnost banaka evrozone, koja je "kupljena" krajem 2011. i početkom minule godine sa bilion (hiljadu milijardi) evra, ponovo "vrlo problematična", što nagoni ECB da u što kraćem roku poradi na formiranju pravog bankarskog saveza u regionu sa jedinstvenom valutom - evrom.

Provera aktiva banaka, uz razradu i prihvatanje sistema za rešavanje bankarskih kriza i garancija za depozite, trebalo bi na kraju da dovede i do stvaranja zajedničkog bankarskog sistema, ali taj posao za sada ide usporeno i "ni malo glatko", prenosi portal Finmarket.

Pre oko godinu dana, kada se prvi put raspravljalo o potrebi stvaranja bankarskog sistema evrozone, izgledalo je da pravljenje tog mehanizma neće, u uslovima tekuće dužničke krize, biti previše teško. Posle određene stabilizacije situacije na finansijskim tržištima evrozone u prvom polugođu minule godine, pregovori o stvaranju bankarske unije otišli su, međutim, u drugi plan, a Bek je uveren da sada nastupa razdoblje u kome to pitanje opet mora dobiti prioritetan značaj.

Bek smatra da će, ukoliko se ne požuri sa formiranjem bankarskog saveza, finansijska situacija u evrozoni, a naročito zemljama tog regiona opterećnim dugovima poput Grčke,Španije, Portugalije i nekih drugih, sigurno biti pogoršana.

Bek precizira da bi ta nova kriza mogla da se odvija tako što će dužnički problemi ugroženih zemalja podsticati bankarsku krizu, dok će loša situacija u bankama otežati reforme koje vlade već sprovode ili nameravaju da ih obave.

Vlasti u evrozoni i mnogi eksperti kažu da su odlike krize u ugroženim zemljama evrozone specifične, ali da ih odlikuje i zajednička karakteristika koja se ogleda u tesnoj vezi između vlada i bankarskog sektora. U Iraskoj je, naprimer, ta veza bila uočena kada je ECB naterala vladu te zemlje da preuzme sve dužničke obaveze nekoliko velikih problematičnih banaka, dok je u slučaju Grčke veza bila obrnuta: Bankama je odobreno dodatno kreditiranje, nakon obavljene restrukturizacije vladinih dugova.

Navedena veza je u svim zemaljama zahvaćenim krizom postajala sve očitija s jačanjem recesije, jer su istovremeno rasli budžetski manjkovi, a rizici zbog gomilanja državnih dugova se uvećvali.

Direktna posledica takve situacije je bio pojačan pritisak na bilanse banaka koje su "baratale" vladinim hartijama od vrednosti. Mnoge od ugroženih bankarskih organizacija su zbog toga morale da obave rekapitalizaciju, tražeći pritom pomoć od vlada koje su i same bile u dugovima.

Novi statistički podaci potvrđuju da su banke na periferiji evrozone u protekloj godini uvećale svoja ulaganja u vladine obveznice i ako se ta veza ne prekine postojeća kriza neće biti rešena, a dramatično će se pojačati i nestabilnost cele monetarne unije, tvrde ekonomisti.

Nastavak na B92...