Izvor: B92, 29.Mar.2013, 16:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve teže vraćamo kredite
Beograd -- Građani Srbije imaju problem sa pokrivanjem kredita, pišu "Novosti". Za razliku od privrede, građani moraju sami da se snalaze.
Kako pišu "Večernje novosti" dok posrnula privreda ipak može da računa na subvencionisane kredite za održavanje likvidnosti, prezaduženi građani moraju sami da se snalaze. Uprkos krizi većina dužnika redovno namiruje svoje rate, ali kada im kasni plata, ili ostanu bez posla, i otplata zajma postaje problem.
Aktiviranje hipoteka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i drugih garancija, tvrde bankari, poslednje su rešenje. Pre toga nudi se refinansiranje, produžetak roka otplate, grejs period, ali i uvođenje novog dužnika u postojeći dug, baš poput nekadašnjih žiranata.
“Već duže vreme naša banka sprovodi odluku NBS, kojom se pruža mogućnost produženja roka vraćanja kredita uz korišćenje grejs perioda. Ta odluka se odnosi na sve kredite iz ponude banke realizovane pre 31. decembra 2010. godine, osim na subvencionisane kredite, kao i zajmove kod kojih je u poslednjih šest meseci već izvršen reprogram ili restrukturiranje”, kaže za ”Novosti“ Ljiljana Milošević, zamenica direktora sektora poslova sa stanovništvom Komercijalne banke.
“Korisnici kredita mogu da produže rok otplate kredita do 24 meseca, uz grejs perioda do 24 meseca i mesečni obračun i naplatu kamate u toku trajanja tog perioda”, objašnjava Miloševićeva,
Prema njenim rečima, kod kredita kojima je preostali rok otplate do 36 meseci, produženje roka otplate moguće je do maksimum polovine preostalog roka.
Klijenti Komercijalne banke koji izgube posao mogu, praktično da ”zamrznu“ plaćanje rata na maksimum dve godine, dok god su bez posla.
“Korisnici kredita koji su ostali bez posla, imaju mogućnost korišćenja grejs perioda u Komercijalnoj banci, do 24 meseca, uz pripis kamate glavnom dugu, uz obavezu da svaka tri meseca dostavljaju banci dokaz o statusu zaposlenja”, ističe Ljiljana Milošević.
Vladimir Macura, direktor odeljenja za restrukturiranje “Sberbanke”, kaže da klijenti koji imaju problem sa otplatom duga najčešće koriste grejs period, produženje roka otplate, smanjenje rate na određeni period, prilagođavanje otplate svojim prilivima i refinansiranje postojećih kredita novim zajmom.
“Preduslov je da klijenti plaćaju rate kredita. U najvećem broju slučajeva kod problematičnih kredita problem nastaje zbog gubitka posla. U tom slučaju klijenti često traže i na kraju i dobijaju grejs period od šest do 12 meseci”, navodi Macura.
U “Kredi agrikol” banci ističu da se klijenti najčešće odlučuju da pronađu člana porodice ili prijatelja koji će pristupiti dugu. Ovo najviše liči na nekadašnje žirante, koji će snositi troškove mesečnih rata kad se pravi dužnik nađe u problemu.
U “Sosijete ženeral” banci navode da je najvažnije javiti se na vreme svom bankaru, jer ako se obaveze nagomilaju, a kašnjenje upiše u Kreditni biro, to je problem ne samo za aktuelno, već i sa potencijalno buduće zaduženje. Klijenti ove banke sa problemom u otplati duga, najčešće se opredeljuju za refinansiranje sa produženjem roka otplate.
“Reprogram ili restrukturiranje postojećeg zajma načini su da klijenti Inteze prevaziđu problem u otplati duga. Dosadašnja iskustva banke pokazuju da građani poteškoće najčešće prevazilaze produženjem roka otplate gde je to moguće, pošto im se na taj način automatski snižava iznos mesečne obaveze”, kažu u “Sosijete ženeral” banci.
