Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Jan.2011, 15:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Socijalna mapa: Dijalog "optimista" i "pesimista"
BEOGRAD -
Ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec izjavio je danas da ekonomski indikatori ukazuju da će 2011. godina biti nešto malo bolja od prethodne dve godine, ali da se ne može govoriti o nekom značajnijem pomaku. Srbija se suočava za konstantnim padom životnog standarda građana iocenili su predstavnici reprezentativnih sindikata, na Okruglom stolu Tanjuga "Socijalna mapa i standard stanovništva Srbije u ekonomski teškoj 2011".
Bajec je za Okruglim stolom Tanjuga >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << o socijalnoj mapi i standardu stanovništva precizirao da ekonomski pokazatelji kao što je odmrzavanje plata i penzija, privlačenje stranih investicija govore da nema razloga da ova godina u ekonomskom smislu bude gora od prethodne.
Krajem godine rast zaposlenosti
On je naglasio da su glavne posledice ekonomske krize u Srbiji veliki pad zaposlenosti, koja je u prethodne dve godine smanjena za po 100 hiljada ljudi godišnje, zatim opadanje standarda zbog zamrzavanja plata i penzija, a zatim i inflacija viša od planirane, što je dodatno pogoršalo standard građana.
Prema rečima Bajeca, može se očekivati da krajem ove godine počne da raste zaposlenost u Srbiji, pošto stopa privrednog rasta od tri odsto, koliko se očekuje u ovoj godini, obezbeđuje zaustavljanje rasta nezaposlenosti.
Kada zemlja beleži privredni rast od četiri i više odsto, što se može očekivati u 2012. godini, zaposlenost počinje da raste, objasnio je on.
Bajec je naglasio da je sa aspekta životnog standarda bitno da cene u ovoj godini budu niže nego u 2010. godini i izrazio uverenje da Narodna banke Srbije može to da obezbedi.
"Na državi je da obezbedi stabilnost javnih finansija i tako olakša centralnoj banci da ostvari planirane okvire inflacije jer u ovoj godini zarade neće značajnije rasti tako da država mora da osigura stabilnost cena", ukazao je on.
Zašto subvencije?
Govoreći o subvencijama za zapošljavanje, Bajec je istakao da je pravo pitanje za državu zašto su druge mere za privlačenje stranih investitora tako malo efikasne, pa se pribegava subvencijama.
"Postavlja se pitanje kako ostvariti tržišnu privredu i ravnopravnost svih učesnika na tržištu ako se subvencionisanjem pojedinih investitora ili regiona oni dovode u različite položaje", naveo je on.
Bajec je izrazio žaljenje i što Socijalno ekonomski savet, prema njegovim rečima, ne funkcioniše, jer bi to trebalo da bude mesto gde se poslodavci, sindikati i država sastaju i razgovaraju šta se može uraditi.
Sindikati: Konstatntan pad životnog standarda
Srbija se suočava za konstantnim padom životnog standarda građana i taj pad bi u 2011. godini mogao biti još izraženiji, s obzirom da je danas u našoj zemlji oko dva miliona građana siromašno, ocenili su danas predstavnici reprezentativnih sindikata, na Okruglom stolu Tanjuga "Socijalna mapa i standard stanovništva Srbije u ekonomski teškoj 2011".
Najave novih okupljanja
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić je izjavila da je u Srbiji socijalno-ekonomski dijalog zamro i da socijalnu mapu naše zemlje karakteriše povećanje nezaposlenosti, postojanje oko pola miliona korisnika socijalne zaštite, a dramatičan je i rast troškova za osnove namirnice.
Poražavajuće su najave novih poskupljenja, pre svega struje, komunalija i prevoza, a novi otkazi i otpuštanja zaposlenih dodatno će pogoršati situaciju, rekla je Savić.
Ona je navela da u našoj zemlji sada samo 17 odsto poslodavaca redovno isplaćuje zarade, a oko 650.000 radnika u Srbiji neredovno prima plate i dodala da je veliki broj ljudi traži pomoć zbog "dužničke krize", kako bi uspeli da otplate prispele rate kredita, lizing obaveze i minuse na računima.
Istorijski minimum
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Milorad Mijatović ponovio je da je u Srbiji najveći problem nezaposlenost , s obzirom da u našoj zemlji radi 1, 8 miliona ljudi, a da broj izdržavanih lica iznosi oko tri miliona.
Istakavši da u Srbiji po tom pitanju postoji nemoć institucija, Mijatović je ocenio da je Srbija u 2010. godini po nivou životnog standarda građana dostigla istorijski minimum.
On je predložio da se u cilju povećanja zaposlenosti u Srbiji investicije usmere u razvoj poljoprivrede i infrastrukturne projekte, a smanji udeo "sive ekonomije".
Uslovi i za narodne kuhinje
Predstavnica Crvenog krsta Dragica Kljajić ukazala je da na teritoriji Srbije 29.840 najugroženijih građana koristi usluge narodnih kuhinja, a da je Vlada Srbije sredstvima iz rebalansa budžeta za 2010. godinu omogućila njihovo nesmetano funkcionisanje u narednih osam meseci.
Kljajić je dodala i da je tim sredstvima obezbeđeno 35.550 paketa hrane i higijene za socijalno najugroženije građane
Ipak, kako je kazala, najugroženije opštine na jugu Srbije često nemaju narodne kuhinje, jer nisu u stanju da obezbede uslove za njihovo otvaranje.
"Uslov za otvaranje narodnih kuhinja nije broj najsiromašnijih, već mora da postoji finansijska mogućnost i dobra volja lokalne samouprave da takve kuhinje otvori", dodala je Kljajić.
Predstavnica organizacije UNICEF Aleksandra Jović istakla je da su zbog sve izraženijeg siromaštva najugroženija deca.
"Najsiromašnija deca bivaju dugoročno isključena iz socijalnog života i nikada ne dostignu pun potencijal razvoja", dodala je ona i istakla da UNICEF pozdravlja razvoj usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
