Izvor: B92, 17.Mar.2015, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šivaća mašina opet hrani Srbiju
Šivaća mašina je jedna od retkih sprava u srpskim fabrikama za kojima još ima posla. Tokom prošle godine, u tekstilnoj industriji zaposlilo se čak 10.000 ljudi.
Prvi put posle nekoliko decenija, lane je izvoz tekstila, kože i obuće, premašio cifru od milijardu evra.
Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće, u Privrednoj komori Srbije, kaže da je najbolja vest što se tekstilci polako i veoma uspešno vraćaju na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tržište Evropske unije.
Tekstilci očekuju da im država omogući povoljne finansijske kredite za nabavku opreme, jer je u proseku stara više od 15 godina. “Bugarska svim firmama u oblasti tekstila daje 60 odsto bespovratnih sredstava kao podsticaj za nabavku opreme i smatramo da bi na sličan način svojim privrednicima trebalo da pomogne i Srbija”, objašnjava Vasiljević.
“Oko 70 odsto proizvoda prodato je u Evropi, a to znači da je tekstilna industrija ponovo dostigla kvalitet koji njihovi probirljivi i zahtevni kupci traže”, kaže Vasiljević.
“Trenutno u ovoj privrednoj grani radi 47.441 čovek, što je za skoro 10.000 više nego pre godinu dana. Uglavnom su angažovani u velikim stranim firmama iz Italije i Nemačke, koje ovde proizvode i izvoze. Ima, međutim, i mnogo naših preduzetnika koji su iz porodičnih firmi izrasli u ozbiljne proizvođače tekstila, sa skoro hiljadu zaposlenih”, objašnjava Vasiljević.
Najveći izvoznik je Vali iz Beloševca, a od domaćih firmi to su novopazarski Konto Bene, Jasmil iz Arilja i Velteks iz Čačka. Firme iz ove oblasti stalno imaju potrebe za šnajderima i krojačima, ali njih nema dovoljno.
Vasiljević smatra da bi rezultati u tekstilnoj industriji mogli biti i mnogo bolji, ali da je privrednicima neophodna pomoć države. Ona se ne ogleda uvek samo u finansijskoj podršci, već i u zaštiti od nelojalne konkurencije.
“Neophpodno je da nadležni stanu na put sivoj ekonomiji, jer ako se ništa ne uradi na njenom suzbijanju, mnoge firme će morati da pređu da rade na crno”, smatra Vasiljević.
Proizvođači tekstila željno očekuju i donošenje zakona o inspekcijskom nadzoru. Nadaju se da će zaživeti praksa da inspektor kad dođe prvi put, daje savete, upozorava i daje rok za otklanjanje grešaka. Sada odmah pišu kazne i za prekršaje koji su učinjeni iz neznanja.
Tekstilci očekuju da im država omogući povoljne finansijske kredite za nabavku opreme, jer je u proseku stara više od 15 godina. “Bugarska svim firmama u oblasti tekstila daje 60 odsto bespovratnih sredstava kao podsticaj za nabavku opreme i smatramo da bi na sličan način svojim privrednicima trebalo da pomogne i Srbija”, objašnjava Vasiljević.
