Izvor: B92, 12.Apr.2015, 16:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi plan: Da se ne ponovi rublja
Dramatičan pad evra omogućio je kompanijama iz evropskog prerađivačkog sektora jeftine troškove proizvodnje.
Kompanije su mogle po nižim cenama da snabdevaju svetska tržišta svojim proizvodima.
Međutim, nakon višemesečnog valutnog kolebanja, mnoge od tih kompanija rade na promeni strategije poslovanja, da bi, kada dođe do sledećih većih valutnih promena, bile prisutne na više različitih lokalnih tržišta širom sveta, prenosi Rojters.
Švedski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prozivođač automobila Volvo jedna je od kompanija koje su "prigrlile" regionalizaciju. Kompanija je prošlog meseca najavila izgradnju 500 miliona dolara vredne fabrike u SAD, ignorišući trenutno snažan dolar i fokusirajući se na dugoročne koristi.
"Eliminišemo kratkoročne valutne fluktuacije iz strategije, nikada nije dobro računati na njih ako želite da budete posvećeni kupcima u različitim regionima. Radimo na kreiranju 'prirodne žive ograde'", objasnio je izvršni direktor švedske kompanije, Hakan Samjuelson.
"Prirodna živa ograda" predstavlja poslovnu strukturu koja kompanije štiti od valutnih kolebanja, a jedna od strategija je kada dobavljači, fabrike i kupci koriste istu valutu.
Takav model tipičan je u industriji hrane i pića, u kojoj se firme trude da im proizvodne baze budu blizu mesta isporuke, međutim, ta strategija se ređe primenjuje u slučaju prozivodnje trajne robe, poput automobila, elektronike ili garderobe, budući da kompanije iz tih sektora često prioritet daju jeftinoj radnoj snazi, ili je to bar donedavno bio slučaj.
Poslednjih meseci, taj model doveden je u pitanje u svetlu velikih kolebanja evra i dolara i značajnog sniženja privrednih prognoza Evrope i SAD.
Američka Uprava federalnih rezervi je u oktobru 2014. saopštila da će ugasiti program kupovine obveznica kog je pokrenula pre pet godina, budući da privredna aktivnost jača. Evropska centralna banka je, sa druge strane, istog meseca pokrenula sopstveno kvantitativno labavljenje u cilju podrške posustaloj ekonomiji evrozone.
Kao rezultat toga, došlo je do značajnih razlika u vrednosti evra i dolara, a troškovi zaštite kompanija od valutnih promena gotovo su utrostručeni.
Strateška orijentacija na lokalna tržišta ima brojne koristi, pogotovo na tržištima u usponu kao što je Afrika, gde korišćenje lokalnih dobavljača podstiče ekonomski razvoj i kupovnu moć u društvima u kojima kompanije posluju.
Proizvođači hrane i pića, uključujući Nestle, SABMiler i Unilever, sarađuju sa lokalnim dobavljačima, što im pruža sigurne lance isporuke i omogućava da ponude proizvode po nižim cenama.
Izvršni direktor kompanije Nestle u Rusiji, Mauricio Patarnelo, naveo je da su lokalni dobavljači razlog zašto je na poslovanje firme tek minimalno uticala prošlogodišnja zabrana uvoza robe sa zapada, kao odgovor na sankcije nametnute Moskvi zbog krize u Ukrajini.
"Naravno, postoje stavri koje ne možete lokalizovati, kao što su kafa ili kakao. Za sve ostalo, kontinuirano se trudimo da nađemo nove lance nabavke", naveo je Patarnelo.
Predsednik sektora za upravljanje rizikom i finansiranje druge po veličini svetske pivare SABMiler, Filip Lirojd, navodi da njegova kompanija konstantno traži načine da smanji izloženost valutnim kolebanjima.
Holandski proizvođač elektronike Filips, sa druge strane, na tržištima u usponu ostvaruje oko 35 odsto ukupnih prihoda, ali na tim tržištima proizvodi tek mali deo robe.
Kao rezultat toga, profit kompanije je prošle godine bio značajno ugrožen zbog valutnih kolebanja, pre svega ruske rublje i argentinskog pesosa.
