Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Okt.2020, 03:38

BBF: Za pandemiju bitna efektivnost, a ne političko uređenje

Nema značajnije razlike u odgovoru na kovid-19 krizu između demokratskih i autoritarnih zemalja, zaključeno je na današnjoj diskusiji u okviru desetog Beogradskog bezbednosnog foruma pod sloganom "Nema mira bez pomirenja".

Ivan Krastev, direktor Centra za liberalne strategije Bugarske i Tomas Karoters, potpredsednik studija u Karnegi zadužbini za međunarodni mir složili su se oko toga da je efektivnost, a ne političko uređenje ili ekonomski nivo, bila presudna za uspešno >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << reagovanje na pandemiju.

"Nema korelacije između političkog sistema i ekonomskog nivoa. Vijetnam je siromašniji od SAD pa se bolje izborio s pandemijom", istakao je Karoters zaključujući da građani traže efektivnost i da ova kriza naglašava da se moramo udaljiti od takve podele.

Krastev je akcenat stavio i na mogućnost promene same demokratije. Na pitanje moderatorke da li bi ova kriza mogla da okrene svet ka autoritarizmu, odgovorio je da moramo biti oprezni oko čega se brinemo i da priroda političkog režima neće odrediti odgovor na krizu. Prema njegovim rečima, neke demokratije funkcionišu dobro, ali ne možemo očekivati da funkcionišu isto i u krizi.

"Neke demokratije mogu da koriste nedemokratske mehanizme u doba krize. Demokratija će se promeniti i ova kriza će promeniti naš način života", podvukao je Krstev dodajući da je i institucije moguće promeniti.

On je naglasio da je SAD demokratija koja nije prošla dobro, dok nedemokratska Kina jeste, ali i da pričamo o krizi koja se nije okončala i treba videti dugoročne efekte da bismo doneli zaključke.

Ipak, Karoters je ukazao na to da je od 20 zemalja koje su se najbolje snašle u pandemiji, njih 15 sa demokratskim uređenjem.

"To su male demokratije, poput novog Zelanda ili Tajvana, ali ipak demokratije. Dok sa druge strane imamo Belorusiju, Tanzaniju, Nikaragvu...autokratije koje se nisu dobro izborile sa pandemijom", rekao je stručnjak za pomoć izgradnji demokratskih kapaciteta.

On je upozorio i da ne mogu samo SAD i Kina da se uzimaju kao primeri, jer to ne odražava stvarnost, budući da je Kina imala daleko bolji odgovor na pandemiju, ali da je efektivnost viša kod demokratija.

Karoters je izneo zapažanje da je ovo prva kriza koja je jače pogodila bogate nego siromašne i da je moguće da je Evropa prošla gore od Afrike zbog razlike u prosečnoj starosti populacije.

Krastev predviđa da će jedan od rezultata krize biti više političkih eksperimenata, poput onog koji je napravila vlada Švedske.

"U martu i aprilu nesigurnost je bila velika i vlade nisu znale šta da rade pa su počele da kopiraju jedne druge. I to je bio dobar pristup jer kad ne znaš šta se dešava pripremi se za najgori scenario, i ako ne radis šta rade svi drugi rizikuješ glasače. Zato je švedski pristup bio veoma hrabar, slagali se s njim ili ne", zaključio je politički teoretičar.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...