Izvor: S media, 28.Apr.2010, 19:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Medijski javni servisi trpe pritiske

Medijski javni servisi u regionu su izloženi pritiscima političara i nije realan svako ko to ne prizna, složili su se danas predstavnici tih medija na tribini u Beogradu.

Generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić kazao je na tribini "Javni servisi u regionu" da je 95 odsto svog vremena na toj funkciji proveo braneći se od napada na tu medijsku kuću i da ga političari opozicionih stranaka konstantno optužuju da se veliki deo programa RTS-a emituje u korist vlasti, dok političari >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << vladajućih stranaka smatraju da im treba još medijskog prostora.

"Srbi su jedini narod u Evropi koji 11 sati dnevno prati televizijski program... Ja sam u poslednjih pet godina, koliko sam direktor RTS-a, pet odsto svog vremena posvetio uredjenju tog programa. Najveći deo vremena branim javni servis od napada", kazao je Tijanić.

Savetnik upravnika HRT za medije Dragutin Lučić je istakao da nije u potpunosti realan svako ko kaže da medijski javni servisi ne trpe političke pritiske.

Generalni direktor RTCG Branko Vojičić je kazao da konstantno trpi pritiske političara vladajućih stranaka, opozicije, kao i predstavnika medjunarodnih i nevladinih organizacija.

"Trenutno sam u situaciji da političari neće da me kontaktiraju. Sad bih bio sretan da mi se jave, jer je to prilika da se trguje, a RTCG je u dugovima", kazao je Vojičić.

Predstavnici medija su naveli da su najveći prihodi tih servisa od preplata, ali i da većina ima problem da ih naplati.

Tijanić je pohvalio Beogradjane i Novosadjane koji u najvećem procentu plaćaju preplatu za RTS i naveo da izmedju 18 i 42 odsto gradjana Vlasotinca, Vranja, Kragujevca, okoline Niša, Valjeva i drugih mesta plaća tu obavezu.

U Hrvatskoj 95 odsto gradjana plaća preplatu za televiziju, a u Crnoj Gori, i Bosni i Hercegovini znatno manji procenat gradjana plaća, čak postoje delovi zemlje u kojima niko ne plaća TV preplatu.

Najveći je budžet Hrvatske televizije od 250 miliona evra godišnje, dok RTS troši oko 80 miliona, a prema rečima Tijanića potrebno je bar 100 miliona evra godišnje.

HRT zapošljava 3.600 ljudi, RTS - 3.250, RTV BiH - oko 900 i RTCG - 740.

Predstavnik RTV BiH Damir Šimić je kazao da hrvatski političari u Hercegovini pozivaju gradjane da ne plaćaju televizijsku preplatu, kao i da taj medij ima problema sa merenjem gledanosti emisija.

Slične probleme imaju i na Televiziji Crne Gore, dok su u Srbiji i Hrvatskoj "piplmetri" pouzdani i pokazuju da su njihovi programi gledaniji od drugih televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Govoreći o ponašanju države, Tijanić je kazao i da je Srbija "zla maćeha RTS-u" i da je najveći problem što neće da nadje način da nadoknadi sredstva od neplaćene RTV-preplate.

Upitani o digitalizaciji, predstavnici javnih servisa regiona su se složili da je reč o velikom poslu, a većina smatra da on neće biti završen do kraja 2012. godina, za kad je utvrdjen rok, u skladu sa prvobtinom strategijom EU.

Ipak, prema rečima Lučića, Hrvatska će taj posao završiti do kraja ove godine.

Tijanić je ocenio da Srbija nije svesna posledica digitalizacije Tv-signala i da je, na primer, britanski javni servis BBC digitalizacijom dobio 20 novih kanala i imao veliki problem da ih popuni programom.

"Imamo ogromne arhive i samo njihova digitalizacija će koštati oko 10 miliona evra, a da ne pominjem više stotina miliona evra koje će dati gradjani za nove tv aparate. Teško ćemo ispuniti rok", ocenio je generalni direktor RTS-a.

Tribina je održana u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu u organizaciji nedeljnika "Vreme" i nemačke Fondacije "Fridrih Ebert".

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Žarković kazao je da je do sada u organizaciji tog lista i te fondacije održano oko 30 tribina, kao i da je današnja o javnim servisima prva od pet koje će biti uskoro održane.

Nastavak na S media...

EMportal: Medijski javni servisi trpe pritiske