Izvor: B92, 21.Feb.2011, 10:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lebane " grad bez budućnosti
Lebane -- U Lebanu ljudi rade u kiosku i za 4.000 dinara mesečno, a stanove prodaju i za 7.000 evra i - masovno se sele.
Lokalni frizer Miodrag Radosavljević kaže da se ljudi iz Lebana masovno iseljavaju zato što ni jedna firma ne radi, a za takvu situaciju krivi lokalnu samoupravu koja "nije sposobna da dovede strane investitore".
"Iz Lebana se iselilo šest do sedam hiljada mladih, koji su u inostranstvu dobri radnici. Ako se ovako nastavi, ovde će za četiri do pet >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godina ostati samo starci. Nestaćemo kao opština. U selima u okolini više nema škola, jer nema dece", kaže Radosavljević.
Doteralo do duvara
Srba Stanković iz obližnjeg Konjina smatra da bi Lebane odavno bilo mrtvo da nije dece koja iz okolnih sela dolaze u školu. "Da nije ovih škola s preostalom decom, Lebane bi bilo mrtvo kao i gore sela... Ništa nema i ništa ne radi, a i kada odeš u opštinu nešto da vadiš, nema ih na radnom mestu i obično traže da im se nešto da. U Lebane je nož došao do pod grlo", kaže Stanković.
On priča da ljudi prodaju stanove i kuće budzašto, ali da ih ni tako ne mogu prodati, pošto niko neće da ih kupi, jer niko ne vidi nikakvu peprspektivu.
Žaklina Cvetković, takođe ogorčena, kaže da je plata u trafici četiri do pet hiljada mesečno, s čime ne može da se preživi ni nedelju dana a kamoli celog meseca. Ona priča i još nešto.
"U Lebanu, nažalost, ostaju samo 'zelenaši'. Tu je grupa od tri čoveka, jedan tuži pola Lebana, a dvojica su svedoci. Imaju svoje ljude u pravosuđu i policiji. Ako im se ne da, maltretiraju ljude, odlaze im noću u kuće s pištoljima", tvrdi Cvetkovićeva.
Opština priznaje odgovornost, ali...
Zamenik predsednika opštine Zoran Ilić kaže da je Lebane opština sa najvećom nezaposlenošću u Srbiji, dostigla je više od 52 odsto!
"U Lebanu stalno preti socijalna bomba. Nezadovoljstvo građana je ogromno. Jako se teško živi i to od trenutne materijalne pomoći ili pomoći iz inostranstva, jer veliki broj naših građana tamo živi i radi, najčešće u Italiji", dodaje on.
Kao kataklizmičko upozorenje zvuči Ilićev uzvik, pravi vapaj: "Ono što je najgore, decu finansiraju roditelji... penzioneri"!
On, međutim, priznaje da ni lokalna vlast ne može da beži od svog dela odgovornosti.
"Ova lokalna vlast je u Lebanu već drugi mandat, pa ne možemo bežati od odgovornosti koja je i na nama. Svi kažu da smo krivi zato što nismo pokrenuli proizvodnju, privredu ili našli investitore koji će zaposliti veliki broj ljudi, ali mora se shvatiti da smo u celoj toj priči mi prepušteni sami sebi", kaže Ilić.
Fabrike u Lebanu su prezadužene. Proces privatizacije bio je takav da su svi propali. Fabrike su još pod hipotekama. Niko neće da uzme fabriku gde su nerašćišćeni odnosi.
"Velika su hipotekarna zaduženja, a to je još vlasništvo Agencije za privatizaciju. U tom pogledu su nam ruke vezane. Mi smo očekivali veću podršku, ali država za Lebane još ništa nije uradila", dodao je Ilić.
On misli da bi država "po logici stvari" trebalo da veću pažnju pokloni Lebanu zbog blizine linije razdvajanja sa Kosovom, ali da se dešava - upravo suprotno.
"Lebane se kažnjava što je ovde. Mutivode su zatvorene za prelaz robe, pa je onemogućena naša trgovina s tržištem koje je nekad bilo glavno za nas. Lebane je sada slepo crevo, jer se kroz njega više ne prolazi", zaključio je Ilić.
