Izvor: Glas javnosti, 21.Feb.2011, 07:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Socijalna bomba otkucava u Lebanu
LEBANE - U Lebanu ljudi rade u kiosku i za 4.000 dinara mesečno, a stanove prodaju i za 7.000 evra i - masovno se sele.
Lokalni frizer Miodrag Radosavljević kaže da se ljudi iz Lebana masovno iseljavaju zato što ni jedna firma ne radi, a za takvu situaciju krivi lokalnu samoupravu koja "nije sposobna da dovede strane investitore".
- Iz Lebana se iselilo šest do sedam hiljada mladih, koji su u inostranstvu dobri radnici. Ako se ovako nastavi, ovde će za četiri do pet godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ostati samo starci. Nestaćemo kao opština. U selima u okolini više nema škola, jer nema dece- kaže Radosavljević.
On priča da ljudi prodaju stanove i kuće budzašto, ali da ih ni tako ne mogu prodati, pošto niko neće da ih kupi, jer niko ne vidi nikakvu peprspektivu.
Žaklina Cvetković, takođe ogorčena, kaže da je plata u trafici četiri do pet hiljada mesečno, s čime ne može da se preživi ni nedelju dana a kamoli celog meseca. Ona priča i još nešto.
- U Lebanu, nažalost, ostaju samo 'zelenaši'. Tu je grupa od tri čoveka, jedan tuži pola Lebana, a dvojica su svedoci. Imaju svoje ljude u pravosuđu i policiji. Ako im se ne da, maltretiraju ljude, odlaze im noću u kuće s pištoljima- tvrdi Cvetkovićeva.
Srba Stanković iz obližnjeg Konjina smatra da bi Lebane odavno bilo mrtvo da nije dece koja iz okolnih sela dolaze u školu.
- Da nije ovih škola s preostalom decom, Lebane bi bilo mrtvo kao i gore sela... Ništa nema i ništa ne radi, a i kada odeš u opštinu nešto da vadiš, nema ih na radnom mestu i obično traže da im se nešto da. U Lebane je nož došao do pod grlo- kaže Stanković.
Zamenik predsednika opštine Zoran Ilić kaže da je Lebane opština sa najvećom nezaposlenošću u Srbiji, i da iznosi više od 52 odsto!
- U Lebanu stalno preti socijalna bomba. Nezadovoljstvo građana je ogromno. Jako se teško živi i to od trenutne materijalne pomoći ili pomoći iz inostranstva, jer veliki broj naših građana tamo živi i radi, najčešće u Italiji- dodaje on.
Kao kataklizmičko upozorenje zvuči Ilićev uzvik, pravi vapaj: "Ono što je najgore, decu finansiraju roditelji... penzioneri"! On, međutim, priznaje da ni lokalna vlast ne može da beži od svog dela odgovornosti.
- Ova lokalna vlast je u Lebanu već drugi mandat, pa ne možemo bežati od odgovornosti koja je i na nama. Svi kažu da smo krivi zato što nismo pokrenuli proizvodnju, privredu ili našli investitore koji će zaposliti veliki broj ljudi, ali mora se shvatiti da smo u celoj toj priči mi prepušteni sami sebi- kaže Ilić.
Fabrike u Lebanu su prezadužene. Proces privatizacije bio je takav da su svi propali. Fabrike su još pod hipotekama.
Niko neće da uzme fabriku gde su nerašćišćeni odnosi.
- Velika su hipotekarna zaduženja, a to je još vlasništvo Agencije za privatizaciju. U tom pogledu su nam ruke vezane. Mi smo očekivali veću podršku, ali država za Lebane još ništa nije uradila- dodao je Ilić.
On misli da bi država "po logici stvari" trebalo da veću pažnju pokloni Lebanu zbog blizine linije razdvajanja sa Kosovom, ali da se dešava - upravo suprotno.
- Lebane se kažnjava što je ovde. Mutivode su zatvorene za prelaz robe, pa je onemogućena naša trgovina s tržištem koje je nekad bilo glavno za nas. Lebane je sada slepo crevo, jer se kroz njega više ne prolazi- zaključio je Ilić.
