Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Avg.2010, 14:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvesno: Autoput od Beograda do Ljiga grade Turci
BEOGRAD -
Nakon što je Srbija pokrenula prvo gradilište na Koridoru 11 i domaći konzorcijum počeo radove na deonici od Uba do Lajkovca, glavni izvođač na preostalih 65 kilometara prvog sektora autoputa Beograd - južni Jadran, od glavnog grada do Ljiga, biće, gotovo je izvesno, turska kompanija "Kolin", izjavila je ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović.
Ona je za današnje "Novosti" rekla >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da će do 15. avgusta biti završeni glavni projekti ove saobraćajnice, što će biti osnov za utvrđivanje precizne vrednosti projekta. Na osnovu toga, srpska strana definisaće s turskom kompanijom ugovor o izgradnji autoputa.
Memorandumom o razumevanju, koji je nedavno potpisan u Beogradu, određeni su okviri - učešće domaće operative i materijala, i to najmanje 45 odsto, 85 odsto radova finansiraće se iz zajma koji će obezbediti "Kolin", a 15 odsto iz NIP. Kamata je tri odsto, period otplate kredita minimum 12 godina, a turska kompanija je već započela pregovore sa bankama kako bi obezbedila finansiranje projekta.
Kalanovićeva je rekla da je generalnim projektom od Beograda do Obrenovca bila predviđena desna obala Save, ali da je, zbog velikih osporavanja stručne javnosti, doneta odluka da se uradi uporedno rešenje, koje uzima u obzir levu obalu.
"Državna reviziona komisija uporedila je oba rešenja i donela odluku da je bolje da trasa počne od Surčina, da se nastavlja levom obalom Save, da na desnu stranu prelazi mostom kod Obrenovca i da se nastavlja dalje prema Ubu", navela je ministarka.
Pored "Kolina", memorandum je potpisan i sa turskim kompanijama "Makiol" i "Juksel" i te firme su, prema rečima Kalanovićeve, zainteresovane za sektor B autoputa Beograd - južni Jadran, odnosno za deonice Ljig - Preljina i Preljina - Požega.
"Reč je o istim uslovima, odnosno zajedničkom finansiranju i izgradnji, kao i u slučaju firme 'Kolin'. Međutim, prema stanju dokumentacije, ove dve deonice nisu tako spremne kao prethodna. Postoji idejni, ali nema glavnog projekta, niti je započeta eksproprijacija. U najpovoljnijim uslovima, 2011. bila bi godina u kojoj bi se potpisali ugovori i, možda, počela izgradnja", navela je ministarka.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
