Izvor: Politika, 04.Jun.2014, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz poplava u recesiju
Ekonomisti procenjuju da bi ovogodišnji pad BDP-a mogao dostići čak 1,5 odsto
Privredni rast od jedan odsto u 2014. godini bio je neizvestan i pre poplava, a sada je jasno da će posle te elementarne nepogode ovogodišnji bruto domaći proizvod (BDP) biti manji od prošlogodišnjeg, izjavio je juče član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković. Da li će taj pad biti jedan ili 1,5 odsto ostaje da se vidi, rekao je on predstavljajući novi broj časopisa Ekonomskog instituta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Makroekonomske analize i trendovi”, čiji je urednik, ali je „izvesno da će Srbija skliznuti ispod nule, u recesiju”.
Izvesno je i da bi, i da nije bilo poplava, deficit u državnom budžetu bio veći od osam odsto BDP, rekao je Vučković i ukazao da zbog toga najavljenim rebalansom budžeta u julu država mora nešto da preduzme.
– Ukoliko mere vlade budu oštre, a najavljeno je smanjenje plata u javnom sektoru, onda efekti do kraja godine mogu biti zadovoljavajući – rekao je Vučković, uz napomenu da je sada nezahvalno prognozirati kolike bi uštede u budžetu trebalo da se ostvare.
Kako ovogodišnji manjak u javnim finansijama ne bi premašio zacrtanih 7,1 odsto BDP-a, neophodna je ušteda od 400 miliona evra koja se i ranije pominjala, smatra Vučković.
Gordana Vukotić-Cotič, saradnik MAT-a, ukazala je da će poplava podstaći i rast inflacije, zato što će poskupeti osnovni poljoprivredno-prehrambeni proizvodi. Ona očekuje rast cena prerađenog voća, povrća, ali i žive stoke, jer će kukuruz poskupeti.
Miladin Kovačević, takođe saradnik ove stručne publikacije, ocenio je da je stanje u budžetu bilo zabrinjavajuće i bez posledica poplava. U prvom kvartalu budžetski deficit je porastao za gotovo 18 odsto i na kraju aprila iznosio je 91,7 milijardi dinara, što je polovina deficita očekivanog za čitavu godinu.
Štete od poplava se još procenjuju, a Kovačević smatra da će ovogodišnji BDP biti manji najviše zbog pada poljoprivredne proizvodnje, ali i manjeg učinka industrije, naročito u energetici. Procenjuje da je u poljoprivredi moguć pad proizvodnje između 10 i 18 procenata u odnosu na prošlu godinu, a u industriji do tri odsto. Realno su smanjeni i prihodi od PDV-a i pored povećanja niže stope sa osam na 10 odsto. Kovačević smatra da je ono posledica bežanja trgovine u sivu zonu.
Zbog opšteg stanja državnih finansija, nelikvidnosti privrede i visokog procenta teško naplativih kredita, Kovačević smatra da je Srbiji sa MMF-ov potreban aranžman „koji ima veću finansijsku težinu od aranžmana iz predostrožnosti”.
– Srbiji nije dovoljan samo aranžman iz predostrožnosti, mada bi i on bio veoma značajan, jer bi poslao signal investitorima da mogu pristupiti našem finansijskom tržištu i činiti sa svoje strane ono što mogu – rekao je on uz opasku da bi bilo dobro da MMF omogući i nešto više. – Tim pre što smo se našli u situaciji velike prirodne katastrofe i čini mi se da međunarodne finansijske institucije i MMF mogu imati više razumevanja.
Prema njegovim rečima, to bi značilo da MMF svojim aranžmanom olakša rešavanje problema javnog duga nekim programom refinansiranja ili reprogramiranja. To bi bilo ublažilo problem nenaplativih kredita, pogotovu ako bi MMF pomogao osnivanje institucije koja bi se bavila otkupom nenaplativih kredita.
-------------------------------------------------------------
Po standardu samo BiH lošija od nas
Miladin Kovačević, koji je i zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, saopštio je i rezultate međunarodnog istraživanja pariteta kupovne moći. Sprovedeno je tokom 2011. godine u 199 zemalja, a procene BDP-a i najvažnijih agregata date su za 177 zemalja. Svrha istraživanja je poređenje BDP-a raznih zemalja, radi utvrđivanja međunarodno uporedivog nivoa ekonomske aktivnosti, produktivnosti jedne privrede i njenog bogatstva. U tu svrhu izvršena je procena pariteta kupovnih moći.
Rezultati pokazuju da je Srbija na osnovi pariteta kupovne moći, prema BDP po glavi stanovnika rangirana na petom mestu u grupi zemalja bivše Jugoslavije. Iza nje je samo Bosna i Hercegovina. Najveći BDP po glavi stanovnika ima Slovenija – 28.156 dolara, sledi Hrvatska – 20.308, Crna Gora – 14.128, Makedonija –11.957 na poslednjem mestu je BiH sa BDP po stanovniku u iznosu od 9.629 dolara.
BDP po stanovniku za Srbiju iznosi 88,1 odsto od svetskog proseka, odnosno 35,2 u odnosu na prosek u regionu Eurostat-OECD.
Kada se upoređuje stvarna individualna potrošnja, Srbija se rangira za jedno mesto bolje – umesto petog, zauzima četvrto mesto, koje je prema BDP po stanovniku pripadalo Makedoniji. Iako je stvarna individualna potrošnja Srbije u poređenju sa svetom 116,9 odsto, ona je i dalje mala u odnosu na Eurostat-OECD region, i iznosi svega 42,2 odsto, ocenio je Kovačević.
Poređenje sa regionima sveta pokazuje da se Srbija, sa BDP po stanovniku od 11.854 dolara i stvarnom individualnom potrošnjom od 10.107 dolara nalazi između Latinske Amerika i svetskog proseka, ali da je još uvek daleko od Eurostat-OECD regiona.
A. Mikavica
objavljeno: 04.06.2014.
