Izvor: B92, 15.Feb.2012, 06:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka dra(h)ma: Bolje bez evra

Mogućnost izlaska Atine iz zone evra nije tema o kojoj se glasno govori u Briselu.

U koridorima institucija evropske prestonice, još više među analitičarima, međutim, uveliko se razmatraju posledice odlaska prezadužene Grčke iz evrozone, pa čak i iz Evropske unije.

Zvaničnici zone evra, Grci, MMF i privatni kreditori, pokušavaju da se slože oko uslova za produžetak programa pozajmica, kako bi se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sprečio bankrot, koji bi mogao, strahuje se, da izazove tešku recesiju i Evropi i podstakne novu globalnu krizu.

Ali kritičari upozoravaju da program spasavanja Grčke podrazumeva tolike budžetske rezove, i to takvom brzinom da Atina svakako neće moći da ostvari rast, opterećena dugovima koji se gomilaju.

Objava o povlačenju Grčke iz zone evra, slažu se analitičari, morala bi da bude iznenadna, jer bi u suprotnom došlo do masovnog prebacivanja evra iz grčkih banaka. Mnogo je verovatnije da će povlačenje evra da bude objavljeno iznenada, uz prelazni period, recimo od četiri meseca, tokom koga će se koristiti privremena nacionalna valuta.

Bankrot bi, primećuje britanski Telegraf, značio da ne bi mogle da se isplate penzije, plate, ugovori... Štednja bi se našla pod rizikom, a javni i privatni sektor izgubio pristup kreditima. Rečju, cela zemlja bi utonula u dugu bedu. Pitanje je, međutim, da li je... nastavak članstva u evrozoni bolja alternativa, primećuje list.

Ugovoru iz Mastrihta ne predviđa napuštanje zone evra, ali plan B za Grčku postoji, mada ne javan, već „zaključan u sefu", uveren je autor knjige o evru, Dejvid Marš.

Razlog za tajnovitost leži u strahu od panike koja bi, zbog objave o napuštanju evra, nagnala građane da opustoše bankovne račune, plašeći se trenutne devalvacije nove valute.

Odbacivanje evra i stvaranje nove drahme omogućilo bi, međutim, smatra američki analitičar Martin Feldštajn, devalvaciju koja bi uključivala mnogo manje ekonomskog bola od tekuće krize.

Bolje da napuste evrozonu

Ministar finansija Luksemburga Luk Friden smatra da bi Grčka mogla da odluči da je bolje da napusti evrozonu nego da sprovede tako oštru budžetsku štednju. "To bi možda omogućilo Grčkoj novi početak... stvaranje ekonomije koja može da obezbedi zaposlenost. Međutim, to nije scenario koji bih ja voleo", zaključio je Friden.

Iako Grčka, kaže on, profitira od članstva u evrozoni, primajući transfere iz drugih članica, ona plaća i vrlo visoku cenu nezaposlenosti i socijalnih nemira:

"Vrednost nove drahme bi pala u odnosu na evro, automatski smanjujući realna primanja i povećavajući grčku konkurentnost, bez zahteva Atini da prođe kroz dug i bolan period visoke nezaposlenosti. Niži nivo grčke valute, stimulisao bi izvoz i preusmerio uvoz na domaća dobra i usluge. To bi podstaklo grčki BDP i zaposlenost", kaže Feldštajn, podsećajući na strategiju koju su primenile zemlje Azije i Latinske Amerike suočene sa neodrživim deficitima.

Ovaj scenario, međutim, nije po volji Berlina. Nemačka je, smatra Feldštajn, spremna da pokuša da održi Grčku u zoni evra, jer se plaši da bi odlazak Atine mogao da vodi raspadu cele monetarne unije i eliminisanju fiksnog kursa od koga profitira nemačka trgovina i ekonomija u celini.

Tokom protekle godine nemački trgovinski suficit iznosio je 200 milijardi evra, upravo onoliko koliko je iznosio trgovinski deficit ostalih članica zone evra.

Nastavak na B92...