Izvor: N1 televizija, 17.Okt.2017, 10:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćulibrk: Nisu najveće plate ikada, sećamo se Anta Markovića
Obećanje je da će plate i penzije biti veće za 5 do 10 odsto, ali to nigde ne piše i čekam 1. januar da vidim da li će tako i biti. Bilo je obećanje da će prosečna plata biti 500 evra, pa nije, kaže urednik NIN-a Milan Ćulibrk.
Milan Ćulibrk smatra da je postojao prostor za povećanje, ali da ostaje pitanje je šta je prioritet. Ćulibrk dodaje da Vlada zaboravlja privatni sektor a BDP se, kako kaže, stvara u privatnom sektoru i to treba da bude prioritet. >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija <<
"Potrebno je smanjenje poreza kako bi se omogućilo otvaranje radnih mesta, stranim investitorima dajemo subvencije, a domaćim malim i srednjim preduzećima ne dajemo ništa i u startu ih gušimo porezima".
Veće plate i penzije će povećati i potrošnju, ali, Ćulibrk navodi da će se povećati potrošnja iz uvoza, jer, smatra, nemamo proizvodnju konkurentnu sa stranom.
"Imamo jedan problem. Čuo sam od Vučića nakon sastanka sa ministrima odbrane i policije i direktorom BIA da će im biti povećane plate 10 odsto i to je ponovila premijerka. Ministar Vujović je rekao da naš prostor za povećanje od 1. januara je takav da ne ugrozimo udeo plata i penzija u BDP. 10 odsto je obećanje, to nigde ne piše, čekam da vidim 1. januar. Bilo je obećanje da će plate biti 500 evra pa nisu".
Urednik NIN-a kaže da to jeste znatno povećanje, ali da nije najveće ikada.
"Nećemo imati ikada najveće plate, sećaju se ljudi Anta Markovića, plata je bila 1.500 nemačkih maraka. U Bugarskoj je prosečna plata 533 evra i za 10 odsto je veća nego prošle godine, to se desilo, ljudi su dobili te pare. Parlament Rumunije je usvojio odluku o povećanju u javnom sektoru od 25 odsto, onda da zaposlenima u zdravstvu ukupno kumulativno povećanje bude 100 odsto.Jeste u Nemačkoj povećanje dva odsto, ali dva odsto u Nemačkoj je veće nego 10 odsto kod nas", kaže Ćulibrk.
Što se tiče 100 dana rada Vlade, Ćulibrk smatra da ima napretka samo kada je u pitanju digitalizacija.
"Kod obrazovanja je usvojen jedan zakon za koji nisam srećan, jer ministar može da imenuje direktore. U prvih 100 dana je usvojeno nekoliko zakona koji centralizuju vlast, što nije dobro. Što se tiče ekonomije Vlada uvek može da svali krivicu na prethodnu".
On očekuje da će ova Vlada biti jedna od retkih koja će bez značajnih prihoda od privatizacije završiti sa viškom u kasi.
"Loša strana u priči je što će višak biti delom posledica što vlast i džrava ne umeju da naprave projekte koji bi omogućili brži rast infrastrukture, što bi privuklo strance i bez subvencija. Stranci dolaze jer mi imamo mogućnost da izvozimo bez carina na tržište od milijardu ljudi".
Javni sektor nije reformisan, kaže Ćulibrk, i to je jedna od primedbi na rad Vlade Srbije.
"Vlast je imala hrabrosti da smanji plate i penzije i tako ošteti dva miliona ljudi, ali nije imala hrabrosti da se zameri 100.000 ljudi u javnim preduzećima, koji su jeli ono što se uštedi na platama i penzijama. Džaba ako s jedne strane štedite, a s druge curi, trebalo je ići i jedno i drugo. Javna preduzeća su ostala nereformisana, od 1. marta javnim preduzećima je trebalo da komanduju profesionalni menadžeri, ali nigde nije raspisan konkurs za te menadžere".
Što se tiče rada RTB- Bor, Ćulibrk smatra da je sam pravim menadžerom Bor mogao da zaradi i pokrije gubitak.
"Spaskovski je i dalje direktor, jedna studija je pokazala da je problem RTB-a bila niska cena bakra, to više ne postoji, drugi problem je bilo loše rukovodstvo, vlada je to videla i i dalje stoji. Zahvaljajući visokim cenama bakra na svetskom tržištu gubitak će biti manji, sa pravim menadžmentom Bor je mogao da zaradi novac i pokrije gubitak. Daj bože da se reši problem, ali ko god da dođe ostaće dugovi. To će neko morati da plati, građani moraju da znaju da njima stiže račun".
Veliki deo građana misli da MMF nije dobar, ali gledajući bilanse države svake godine kada nismo imali aranžman pravili smo gubitke od milijardu ili dve, kaže Ćulibrk.
"Vlada ima želju da ne nastavi aranžman, kao da je MMF prepreka privrednom rastu. Kada Rumunija raste 5,9 Bugarska 4,5 sve zemlje u okruženju rastu dva tri puta brže od nas, i Makedonija će nas prestići. Bićemo među zemljama sa najnižim rastom. Žale se na sušu, uzeli smo novac od UAE za navodnjavanje, nemamo projekte, naša vlast nije sposobna da obezbedi i realizuje projekte koji bi doprineli bruto rastu i standardu građana".
Kometarišući posetu predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana Srbiji i gradnju gasovoda Turski tok, Ćulibrk je rekao da bi bilo dobro za nas da nađemo alternativni pravac snabdevanja.
"Jedini gas koji dobijamo ide preko Ukrajine, ako taj tok bude zatvoren naići ćemo na suve slavine. Najbolje bi bilo da je ostao južni tok, ali... Turski tok bi bio idealno rešenje, ako bi išao preko Grčke, Makedonije, Srbije dalje ka Evropi".
Akciju hrvatske policije "Agrokor", Ćulibrk je doživeo kao "transfer blama" jer su, kaže, znali da Todorić nije tamo i da je njegov sin prijavio boravište u Londonu.
"Agrokor je problem za ceo region, Ante Ramljak će pokušati da izdejsvuje da Agrokor ima pravo upravljanja nad firmama u Srbiji, a Vlada će pokušati da zaštiti ta preduzeća da ne budu kolateralna šteta. To je veliki problem, jedan Agrokor koji zapošljava 60.000 ljudi da doživi takav kolaps, ali Hrvatska nije revidirala rast BDP-a zbog toga, ostao je isti", rekao je Ćulibrk.
Ćulibrk: Veće plate i penzije, za sada, samo obećanje
Izvor: N1 televizija, 17.Okt.2017
Obećanje je da će plate i penzije biti veće za 5 do 10 odsto, ali to nigde ne piše i čekam 1. januar da vidim da li će tako i biti. Bilo je obećanje da će prosečna plata biti 500 evra, pa nije, kaže urednik NIN-a Milan Ćulibrk...Izvor: N1
