Izvor: TvojPortal.com, 12.Sep.2011, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čime preseći lanac nelikvidnosti?
/dnevnik.rs/ Iz Vlade najvljuju da će do kraja meseca biti doneta uredba koja će državu, dakle ministarstva, opštine i Vladine agencije, obavezati da ubuduće na vreme izmiruju svoje obaveze.
To bi, kako se ocenjuje, moglo barem donekle da popravi stanje u srpskoj privredi koja je zatočena u lancu nelikidnosti: međusobi dugovi preduzeća su ogromni i maltene više niko nikome ništa ne plaća.
- To bi bio važan signal, da se ne kreiraju dodatna kašnjenja, odnosno >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << da se pokaže da je država krenula da počisti svoje dvorište - kaže ministar ekonomije Nebojša Ćirić.
Prema podacima, zaključno sa krajem jula, 10 najvećih javnih preduzeća duguje ukupno 51,1 milijardu dinara, odnosno oko pola milijarde evra. Međutim, ta ista preduzeća potražuju čak 178,7 milijardi dinara, ili oko 1,7 milijardi evra.
Državne firme najviše duguju samoj državi - čak 31,4 milijarde dinara. Mnogo su dužne i privatnim kompanijama: njima javna preduzeća još nisu vratila 15,4 milijarde dinara. To privatnike stavlja u težak položaj - potrživanja ne mogu da naplate, a dugovi prema državi moraju da budu izmireni.
Privatne kompanije takođe nisu uspešne u vraćanju dugova, pa javnim preduzećima duguju 78,5 milijardi dinara, dok su međusobna potraživanja državnih kompanija 48,7 milijardi.
Ministar Ćirić kaže da bi Vlada do kraja meseca trebalo da donese Uredbu o ograničenju maksimalnog roka za plaćanje dobavljačima roba i usluga. On je ocenio i da bi za povećanje likvidnosti privrede trebalo smanjiti izdvajanje obavezne rezerve banaka, a za izvoznu privredu ojačati kapital Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI).
Ocenjujući da je nova ekonomska kriza, koja se nadvila nad svetskom ekonomijom, malo drugačija od one iz 2008, Ćirić je rekao da su problemi koji su karakterisali poslednje dve i po godine krize u srpskoj privredi i dalje prisutni. To su, ukazao je Ćirić, visoka stopa nezaposlenosti i problem likvidnosti domaćih preduzeća.
Nova uredba vlade precizirala bi maksimalni rok kašnjenja preko datuma takozvanog datuma valute i to bi se odnosilo na sve nove obaveze, objasnio je Ćirić koji je dodao da kada kaže država, pod tim misli na ministarstva, agencije, javna preduzeća i lokalnu samoupravu. Ćirić je upozorio da se mora uzeti u obzir i specifična situacija, gde javna preduzeća, primera radi, duguju privatnom sektoru jedan dinar, ali od njih potražuju čak tri ili pet dinara.
- Moje je mišljenje, da će nova uredba pomoći da se taj lanac nelikvidnosti postepeno smanjuje - ocenio je Ćirić. On je, u vezi obezbeđenja kredita za likvidnost, kazao da u situaciji kada je budžet Srbije restriktivan, kakav je slučaj sada, i kada država ne može da odvoji dodatni novac da bi finansirala programe za poboljšamnje likvidnosti u privredi, jedino rešenje smanjivanje stope obavezne rezerve Narodna banke Srbije.
Na taj način bi poslovnim bankama moglo bi bude oslobođeno više sredstava, koja bi one onda odobravale privredi kroz kredite za poboljšanje likvidnosti, objasnio je ministar. Taj novac koje bi banke dobile, mogao bi da se upotrebi samo za finansiranje određenih projekata koji su izvoznog karaktera i bio bi odobravan pretežnim izvoznicima, koji bi obezbedili stabilan devizni priliv državi, kazao je.
Ćirić je najavio da AOFI, koja direktno podržava domaće izvoznike, treba da dobije novu finansijsku injekciju, „da li u smislu dokapitalizacije ili eventualno neke jeftine kreditne linije od nekih međunarodnih banaka, kao što je recimo Evropska banaka za obnovu i razvoj.”
V. Čv.
Kasni se godinama
Uredba Vlade o vraćanju dugova, kažu u Uniji poslodavaca, jeste dobra, ali ju je trebalo doneti mnogo ranije.
- Ta odluka kasni sigurno sedam-osam godina, i iako je sama po sebi dobra, pitanje je kako će se sprovesti u delo. Takođe, zašto nije doneta odluka da se postojeći dugovi vrate? Vraćaćemo dugove od danas, a one od ranije - ne zna se - navodi direktor Unije poslodavaca Dragan Marjanović.
ekonomijaSrbijavladauredbalanac nelikvidnosti
