Izvor: BKTV News, 25.Mar.2014, 12:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čekajući novu Vladu: Srbija u ekonomskom lavirintu

Čim bude formirana nova vlada pod upravom Aleksandra Vučića suočiće se sa teškim problemima i donošenjem bolnih reformskih zakona. Međunarodni monetarni fond (MMF) pritiska Srbiju da krene sa sprovođenjem politike „stezanja kajiša“ ili da smanji penzije.

Ukoliko se rebalansom budžeta i drugim merama ne predvide i ne ostvare uštede od 400 miliona evra i ne naprave predviđeni finansijski i realni rezovi, sledeći korak bi mogao da bude smanjenje plata u >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << javnom sektoru, odnosno penzija i to za čak 10 odsto.
Ukoliko se obistini ovaj scenario, postoji bojazan da može da dođe do socijalnih potresa, što bi svakako dovelo do političke nestabilnosti. S druge strane, bez reformi i „bolnih” mera stepen zaduženosti Srbije se povećava sa dašanjih 60-tak odsto na više od 80 odsto što je put u bankrotstvo.
U prva dva meseca 2014. godine deficit budžeta bio je 33,4 milijarde dinara, dok je u februaru iznosio 26,4 milijardi dinara, saopštava Ministarstvo finansija.
U februaru su ostvareni prihodi od 58,8 milijardi dinara, a rashodi su bili 85,2 milijarde, ne računajući prihode i rashode indirektnih korisnika budžeta. Budžetom za 2014. godinu predviđen je deficit od 182,5 milijardi ili 4,6 projektovanog BDP-a.
Budžet predviđa prihode od 930 milijardi dinara i rashode 1.113 milijarde dinara. Prevremeni izbori, globana politička kriza u regionu i Evropi na relaciji EU-Ukrajina-Ruska federacija dodatno će uticati na ukupnu slabost nacionalne ekonomije i potrebe za dodatnim zaduživanjem kod MMF, EBRD-a i kroz kredite pojedinih država.
Problem za sebe je zaduženost domaćih kompanija u inostranstvu. Prema podacima Narodne banke Srbije s kraja prošle godine, 2.012 domaćih privatnih firmi uzelo je pozajmicu van granica Srbije u iznosu od 9,3 milijarde evra zarade.
Zaduženost privatnih firmi prati i povećanje „blokade” računa u poslovanju. Podaci pokazuju da je ukupan iznos blokiranih sredstava bio oko 243,5 milijardi dinara, bez kamate. Prošlog meseca je u odnosu na januar broj pravnih lica i preduzetnika u blokadi povećan za 957, a u odnosu na decembar 2013. godine veći je za 3.175.
Inače, broj pravnih lica i preduzetnika u blokadi ima tendenciju pada od 2009. godine kada je iznosio 66.326. Već 2010. godine broj blokiranih preduzeća smanjen je na 63.031, dok je 2011. godine nastavio da pada do 62.340, i u 2012. godini je zabeležio rekordan pad na 45.917.
Iznos blokade pravnih lica i preduzetnika (bez kamate) konstantno raste od 2012. godine kada je ukupna suma bila oko 125,8 milijardi dinara, u decembru 2013. godine, ta suma je dostigla 227 milijardi dinara, a krajem januara ove godine popela se na 233 milijarde dinara.
Ukupna sredstva blokiranih pravnih lica i preduzetnika 2009. godine iznosila su rekordnih 308,7 milijardi dinara. U 2010. godini taj iznos je pao na 227,4 milijarde, a godinu dana kasnije na 172 milijarde dinara, kažu u NBS.
Sve to utiče na pad kućnog budžeta. To potvrđuje i drastičan pad prometa u trgovinama, koji je u januaru ove godine u odnosu na prethodni mesec manji za čak 23,1 odsto, a u odnosu na prosek 2013. godine, pad je 15,7 odsto.
Prodaja je smanjena gotovo u svim robnim grupama, kod trajnih potrošnih dobara, kućnih aparata i nameštaja za 26,6 odsto, pića i duvana za 23,3 odsto, motornih goriva 18,2 odsto.
Tomislav Kresović
 
Tweet
Pogledaj vesti o: Penzija

Nastavak na BKTV News...