Izvor: B92, 15.Jun.2010, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CG postala raj za pranje novca
Podgorica -- Crna Gora je imala nameru da postane poreski raj, ali umesto da donese značajne prihode, ovaj projekat je propao jer se pretvorio u pranje novca.
Of-šor koncept je, u poslednjih deceniju i po, u Crnoj Gori, prisutan na razne načine, pa su i neka značajna preduzeća prodata upravo of-šor kompanijama.
U Crnoj Gori of-šore kompanije koriste i za prikrivanje porekla kapitala jer je moguće domaći novac, često nelegalno stečen, vratiti u zemlju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kroz privatizaciju, kroz prodaju preduzeća stranim investitorima.
Najznačajniji slučaj ovakve privatizacije u Crnoj Gori je prodaja većinskog paketa akcija podgoričkog Kombinata aluminijuma KAP, koji nije prodat globalnom gigantu Rusalu, koji je ispunjavao uslove za status strateškog partnera i koji je učestvovao na tenderu, već of-šor kompaniji, za koju se tvrdilo da pripada gazdi Rusala, ruskom tajkunu Olegu Deripaski.
"Iskustvo crnogorske privatizacije pokazuje da tamo gdje su se kao kupci firme pojavili stvarni identifikovani vlasnici, od Trebjese, do Dojče telekoma, pa čak i Jugopetrola, ma koliko ti sami ugovori bili problematični, poslovanje tih firmi je uglavnom išlo bez velikih problema", kaže za Radio Slobodna Evropa urednik ekonomske rubrike nedeljnika Monitor Zoran Radulović.
On navodi da „gde god su se kao novi vlasnici pojavile of-šor kompanije, tu imamo problema od gašenja firmi, štrajkova u firmama, pranja novca preko tih firmi i ne znam čega još".
Zakon dozvoljava of šor poslovanje
Brojni „poreski rajevi" u svetu
U svetu postoje mnogi "poreski rajevi" u kojima su stranim kompanijama omogućene razne poreske i druge olakšice. Samo je na Kipru pre njegovog ulaska u Evropsku uniju bilo više od 61.000 of-šor kompanija. Najpoznatije of-šor zone nalaze se u minijaturnim državama poput Lihtenštajna i Monaka, ali i jakim evropskim ekonomijama kao što su Belgija, Švajcarska, Austrija. U Aziji i Latinskoj Americi, takođe, postoje brojni "poreski rajevi", a najpoznatiji su u Hongkongu i Makauu.
Nevladina organizacija Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) navodi i da jedna domaća kompanija koja ima of-šor vlasnika, poseduje i of-šor kćerku kompaniju, što MANS smatra značajnim razlogom za sumnju da se radi o izvlačenju neoporezovanog profita, a možda i pranju novca iako za to nema dokaza.
Inače, Zakon kojim je omogućeno registrovanje of-šor kompanija i banaka u Crnoj Gori je usvojen 1996. godine, sa rokom trajanja od 15 godina.
”Da je sve bilo u redu, projekat bi i danas bio u životu, a Crna Gora bi do sada, na taj način, prihodovala značajna sredstva", rekao je idejni tvorac i direktor projekta „Off-Shore Montenegro" Dragan Rosandić, koji kaže da je to potpuno prihvatljiv i legitiman koncept, ali da ipak predstavlja problem za mnoge ozbiljne države.
Rosandić smatra da bi crnogorski of-šor opstao i uspeo da su se poštovala pravila igre, ali da su se u celu priču upleli lični interesi, što je za ovaj projekat značilo smrtnu presudu.
