Izvor: S media, 13.Dec.2010, 15:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bajec: Hrana će još da poskupljuje
DEO inflatornog talasa iz ove godine definitivno će se preliti i u narednu, a od mera Vlade i Narodne banke Srbije zavisi da li će u drugoj polovini 2011. cene rasti 4,5 odsto, plus-minus 1,5 odsto, što je prognoza - kaže za “Novosti” profesor Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera Srbije.
* Koji su osnovni razlozi zbog kojih ćemo i početkom naredne godine imati glavobolje sa inflacijom?
- Odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija od dva >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << odsto u januaru, bez obzira na to koliko je u masi veliki izdatak za budžet, ne može ozbiljnije podići tražnju i značajnije uticati na cene. Ipak, neki pritisak i od takvog povećanja primanja će se osetiti. Pored toga, vrlo je važno šta će se u narednom periodu dešavati sa kursom dinara, odnosno hoće li zadržati kakvu-takvu stabilnost. Procene šta će se dešavati sa kursom, nažalost, nemamo, jer sve zavisi od stepena restriktivnosti koju bude primenila Narodna banka Srbije.
* Šta Vlada može da uradi na smanjenju inflatornih pritisaka?
- Veoma je važno da država drži pod kontrolom javnu potrošnju, jer u meri u kojoj ona bude poštovala svoje opredeljenje i dogovor postignut sa MMF, a verujem da hoće, to će pomoći da narednu godinu završimo sa mnogo nižom inflacijom nego ovu. Pored toga, Vlada neće, pretpostavljam, žuriti da u prvoj polovini godine dozvoli tražena poskupljenja roba i usluga čije su cene pod njenom kontrolom.
* Znači, struja i gas neće skoro poskupeti?
- Verujem da se to neće dogoditi pre kraja grejne sezone, jer bi, u suprotnom, to izvršilo veći pritisak na ostale cene. Poskupljenja onih roba i usluga koje kontroliše država prilično utiču na ukupno ponašanje privrede, kao i na standard stanovništva. Ta odluka verovatno neće mnogo obradovati EPS i ostale državne firme koje bi htele da ekonomski definišu cene.
Investiranje u proizvodnju organske hrane
UKIDANJE CARINA
* DA li se poremećaji kao i snažni cenovni šokovi na tržištu hrane mogu rešiti ukidanjem carina na te proizvode?
- Ne mislim da bilo koji proizvod ovde treba u potpunosti da bude zaštićen od lojalne konkurencije iz inostranstva. U tom smislu, ne vidim da je veliki greh kratkoročno ukinuti uvozne carine ako bi to doprinelo stabilizaciji tržišta. Naravno, ukoliko bi se to učinilo, trebalo bi takvu mogućnost dati svima koji su spremni da uvoze.
* U drugoj polovini godine mnoge je, a čini se ponajviše državu, iznenadila činjenica da su značajno povećane cene hrane?
- Kretanja cena hrane je značajno uticalo na to da ćemo ovu godinu završiti sa inflacijom znatno iznad planirane. Mislim da će se taj trend poskupljenja zadržati i u prvom delu godine, ali da će, zatim, u drugoj polovini 2011. godine pritisak na cene poljoprivrednoprehrambenih proizvoda biti mnogo manji nego danas.
* Vaša pretpostavka je bazirana na proceni trenda ili mislite da će država nešto učiniti da spreči da nas ponovo zadesi “cenovni šok” zbog poskupljenja hrane?
- Tu država, svakako, ne treba da čeka. Pre svega, neophodna je drugačija uloga Robnih rezervi, a koje funkcionišu po zastarelom modelu, kao da živimo u poluratnoj situaciji. Jasno je da u prethodnom periodu nije bilo sredstava da se ova institucija značajnije reformiše, ali u ovom vremenu mora da radi po potpuno drugim principima. Bilo bi dobro kada bi se postiglo da se Robne rezerve permanentno javljaju kao kupac kada su određene strateški važne namirnice jeftine. Naravno, da bi se to sprovelo, potrebno je obezbediti finansijska sredstva i pripremiti uslove koji će traženu logiku dobro postavljenih Robnih rezervi moći da iznesu. Pritom, mora se razmišljati dugoročno. Inostrane analize ukazuju da će cene hrane u budućnosti rasti, kao i potreba za njom. Srbija mora ozbiljno da razmišlja ne samo o organizaciji Robnih rezervi, već i o pitanju strateški jasnog stava prema poljoprivredi.
Prema novom modelu ekonomskog rasta koji smo predstavili mi ekonomisti, primarna proizvodnja bi trebalo da ima stabilan rast od oko tri odsto godišnje. Mora se ozbiljnije poraditi i na povećanju biljne proizvodnje. Stanje u poljoprivrednoprehrambenoj industriji zavisi i od toga u kojoj meri će država tvrdo da nastupi kada je u pitanju sprovođenje antimonopolskih pravila.
SPORAZUMI SA EU
* ZAR ne usaglašavamo carine u okviru CEFTA i sa EU?
- Dugoročno mi smo sa EU, ali i u okviru CEFTA sporazuma, usaglasili određeni tempo smanjenja i ukidanja carina na uvoz poljoprivrednoprehrambenih proizvoda. Jedan deo roba u Srbiji biće i trajnije zaštićen carinom na uvoz. To, međutim, ne znači da u ovom periodu zaštite vlasti ne treba da se potrude i da pomognu proizvođačima da se pripreme za dolazak konkurencije.
