Izvor: Ekologija.rs, 21.Jan.2015, 09:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta jesti tokom planinarenja?
Motor bez goriva ne ide. Što je put koji “mašina” prelazi duži i zahtevniji, to je i potreba za kvalitetnijim gorivom veća. To “gorivo” posebno dobija na značaju kada je “mašina” naše telo, a put merimo hiljadama metara nadmorske visine i desetinama ili stotinama kilometara kroz planine. Na tom putu, tokom planinarenja, naše telo utroši i do 4.500 kalorija dnevno.
Svako ko se bavi planinarenjem ili trčanjem, bar jednom je tokom istih doživeo neprijatnu malaksalost >> Pročitaj celu vest na sajtu Ekologija.rs << i osećaj koji se može uporediti sa utrnulošću mišića. To su reakcije vašeg tela kada ono ostane bez goriva za pokretanje mišića – glikogena, smeštenog u jetri i mišićima.
Ugljeni hidrati su najvažnija stavka koja se mora naći na našem meniju u planini, s obzirom da se samo uz pomoć ugljenih hidrata mogu popuniti rezerve glikogena.
Izvori ugljenih hidrata su:
Mnogi planinari sami spremaju hleb. Kupovni hleb se brže kvari, pa su domaće pogače bez kvasca najbolji izbor. Manje se mrve, a možete ih obogatiti semenom lana, golicom, suncokretom, susamom, koji su dragocen izvor masnoća. Takav hleb, koji se ne mrvi, pakujete na dno ranca.
Vrlo praktične i lake za spremanje, čak i u planini. Naravno, bitnije od toga je to što nas brzo zasite. Pakujemo ih na vrh ranca, da se ne bi izlomile.
Ovo su energetski bogate namirnice koje telo postepeno i lako vari. S obzirom da se rasipaju, obezbedite ih dodatnim plastičnim kesama, i smestite u sredinu ranca.
Ponekad mi se čini da ništa ne “hrani” mišiće bolje od banane, ali to je samo moje iskustvo. Eliminisanje hleba i testenina iz ishrane mi ponekad, na zahtevnijim turama, dođe glave. Svakako, unos voća je neophodan zbog vitamina, minerala, šećera i vode koje sadrži. Pakujemo ga pri sredini ranca, a ako kampujemo, odlažemo na mesto u hladu.
Iako važan izvor kalcijuma, minerala i vitamina, mlečne proizvode izbegavajte zbog njihove kvarljivosti. Izuzetak je ukoliko nabavite mleko od meštana u selu kroz koje prolazite, ali ga svakako popijte u kratkom roku. Nezahvalno je i za transport. Zato su tvrdi sirevi zahvalni za nošenje.
Meso se sporije kvari nego mleko, posebno ako je sušeno ili konzervirano, ali svakako budite na oprezu. Ukoliko kampujete i spremate meso, imajte u vidu da se na vrućinama brzo kvari. Zato su praktičnije mesne prerađevine (iako ne ispunjavaju kriterijume zdrave ishrane) poput pašteta, kobasica, viršli…
Za održavanje energije tokom planinarenja bitna je koncentracija šećera (glukoze) u krvi. Ako ste nekad osetili umor, drhtavicu i glad prilikom planinarenja, velika je verovatnoća da je došlo do hipoglikemije, odnosno, da je vaš nivo glukoze bio niži od normalnog. U slučaju da ste bili pospani, „zahvalite“ se povećanom nivou šećera u krvi – hiperglikemiji. Čokolada, suvo grožđe, dekstroza, šećer u kockama, ali i najobičniji zaslađeni čaj morate uvrstiti u ishranu na planini.
Suvo grožđe, suve kajsije, suve smokve, badem, lešnik, golica, kikiriki…odličan su izvor „energije iz džepa“, na samoj stazi. Pritom, orašasti plodovi bogati su zdravim masnoćama, neophodnih kod planinarenja.
Više na sajtu Dahplanine
