Izvor: Ekologija.rs, 27.Maj.2015, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko dugo ćemo još piti kafu?
Dve milijarde šoljica kafe se popiju svakog dana u svetu i 25 miliona porodica zavisi od uzgoja kafe. Prethodnih 15 godina, potrošnja kafe je porasla za 43% – a naučnici upozoravaju da je najpopularnija svetska kafa, Arabika, ugrožena.
Iako su nam poznate 124 vrste kafe, većina kafe koju pijemo dolazi od dve – Arabike i Robuste. Robusta čini 30% globalne proizvodnje i uglavnom se koristi za instant kafu. Kao što joj ime govori, u pitanju je jaka biljka – ali za mnoge, njen >> Pročitaj celu vest na sajtu Ekologija.rs << ukus ne može da su uporedi sa nežnim i složenim mirisima Arabike. Arabika je biljka koja gura industriju i čini većinu u ukupnoj količini proizvedene kafe, ali je u pitanju krhkija biljka i trpi samo uzak opseg vremenskih uslova. Naročito je osetljiva na promene u temperaturi i padavinama.
2012.godine britansko istraživanje je otkrilo sumornu budućnost za divlju kafu iz Etiopije, odakle Arabika potiče. Urađen je kompjuterski model koji predviđa kako će promene u okruženju uticati na Arabiku do kraja veka. Njihova prognoza govori da će se broj lokacija na kojima Arabika raste smanjiti za 85% do 2080.godine. Ako ne uradimo nešto u sledećih 20 godina, do kraja veka divlja Arabika u Etiopiji će nestati, kaže dr Aron Dejvis, vođa istraživanja.
Od tada, tim iz Kraljevskih botaničkih bašta Velike Britanije je pokrio 25000 km u Etiopiji, proučavajući područja u kojima se kafa proizvodi. Sada su u toku razgovori sa Vladom Etiopije o pronalaženju načina da se sačuva industrija kafe. Preseljenje proizvodnje u više krajeve – gde je hladnije – može biti deo rešenja. Neke oblasti koje su sada nepodobne za uzgajanje kafe možda postanu odgovarajuće u budućnosti.
Ovo istraživanje ima široke implikacije, i to ne samo za etiopske male proizvođače, već i za čitav svet. Sve što predstavlja pretnju domaćim, divljim varijetetima Arabike u Etiopiji, predstavljaće još veću pretnju komercijalnim varijetetima. Okolina je ključni faktor, ali postoji još jedan razlog – genetika. Divlje vrste imaju mnogo veću genetsku raznovrsnost – sve što se dešava kod divljih vrsta je obično pojačano kod komercijalnih varijeteta, gde je genetska raznovrsnost manja.
Manjak raznovrsnosti može imati katastrofalne posledice – čini ih podložnijim bolestima. A kafa ima neprijatelja – lisnu rđu. Ova gljivica je počistila sve plantaže kafe u Šri Lanki krajem XIX veka, a postojala je i epidemija 2013.godine u Centralnoj Americi. Kafa koja je tamo rasla nije bila otporna na bolest – biljka se oslanjala na zaštitu nižih temperatura na većim visinama.
Za sada se nije vrsta kafa nije pokazala tako bogata ukusom niti rodom kao Arabika, te su naučnici fokusirani na pronalaženje načina da naprave hibrid Robuste i Arabike – potrebno je da se uzmu najbolje osobine Robuste i da ih kombinuju sa Arabikom. Zato je vrlo bitno da se temeljno istraži i sačuva divlja Arabika iz Etiopije – jednostavno, to je alat koji će omogućiti opstanak kafe.
Izvor: BBC
