Izvor: Ekologija.rs, 23.Feb.2015, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se pakuje planinarski ranac
Bitno je da pametno izaberemo stvari i efikasno ih spakujemo u ranac.
Spisak potrebnih stvari može se razlikovati od vrste i zahtevnosti staze na koju se ide, kao i od godišnjeg doba. Za planinarsku turu koja uključuje noćenje u šatoru, ovo je spisak stvari koje su nam potrebne:
Pa, nije tako strašno, zar ne?
Stvari sam na spisku poređala od glomaznijih ka manjim. Sve ove stvari razvrstamo lepo po podu i polako krenemo sa pakovanjem. Kako treba ređati >> Pročitaj celu vest na sajtu Ekologija.rs << stvari u ranac, najbolje možemo videti na sledećoj fotografiji. Na njoj su crvenom bojom obeležene teške i robusne stvari, a kako se udaljavamo od crvene i idemo ka zelenoj, stvari su lakše i kompresivnije.
Lake a glomazne stvari poput vreće za spavanje pakujemo na dno ranca.
Smeštanjem težih stvari uz sama leđa, bliže kukovima, obezbeđujemo sebi izbalansiran teret. Ovime ćemo imati bolji balans tela pri kretanju po kritičnim delovima staze, posebno po strmim nizbrdicama ili uzbrdicama.
Što se vode tiče, neki rančevi imaju poseban „rukav“ ugrađen u sam ranac za tzv. mehove za vodu. Njegovo crevo se provlači kroz posebno napravljen otvor na rancu, tako da ga imamo na dohvat ruke, da ne kažem, usta.
Drugi rančevi imaju džepove sa strane predviđene za smeštanje vode.
Na vrh pakujemo lake i kompresivne stvari, poput dodatnih slojeva odeće, zaštite od kiše (kabanice), hrane koja nije konzervirana pa joj preti rasipanje, curenje ili gnječenje. Logično je da iste obavezno pakujemo u kese.
Stvari koje će nam biti potrebne na stazi, poput kompasa, mape, čeone lampe, prve pomoći ili kabanice, stavljamo na dohvat ruke. Želećemo da znamo gde su u svakom trenutku i da do njih možemo brzo doći. Zato takve stvari pakujemo u spoljašnje pregrade ili na sam vrh ranca.
Sad kad smo spakovali ranac, stavljamo ga na leđa kako bismo ga podesili. Tek na stazi ćemo zapravo postići željenu formu ranca na leđima, ali evo nekoliko saveta pre nego što kročimo na stazu.
Nepisano je pravilo da ne bi trebalo da nosimo više od 1/3 sopstvene težine na leđima. Recimo da o ovome možemo diskutovati, ali najbolje je da se pridržavamo ovog pravila dok ne steknemo iskustvo i snagu. Kod zahtevnijih i vremenski dužih planinarenja nosićemo i više opreme, samim tim na leđima ćemo imati i teži teret.
Dokle god je težište ranca na našim kukovima, nećemo imati većih problema.
Bolji rančevi za planinarenje imaju, pored kaiševa koji idu oko pojasa, i one koji se kopčaju preko grudi i ramena, a služe za bolju ravnotežu. Ukoliko podesimo „pojas“ ranca tako da je on na vrhu kukova, u ravni sa pupkom, trebalo bi da osetimo kako se težina ranca premešta na kukove, što i jeste poenta.
S obzirom na to da su naše noge, kao najveća grupa mišića na telu, sposobne da podnesu najviše tereta, iz tog razloga želimo da celu težinu ranca prenesemo na kukove. Sada, kada smo to postigli, poslednji test je na stazi: ukoliko možemo da stojimo uspravno sa rancem na leđima i bez problema posmatramo okolinu oko sebe dok se krećemo, dobro smo obavili posao.
Više na sajtu Dah planine
.jpg)
