Izvor: Ekologija.rs, 10.Okt.2014, 08:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Eldorado pod vodom

“Naftonosno polje Kašagan nastavlja sa proizvodnjom u drugoj polovini 2016. godine”, objavio je prošle sedmice Magzum Mirzagalijev, zamenik ministra za naftu u Kazahsta­nu, nakon samita pet država priobalja Kaspijskog jezera u Astrahanu (Rusija).

Punih 16 godina nakon otkrića nalazišta “Kašagan”, na oko 4.500 metara ispod površine studenog severnog oboda Kaspijskog jezera, i dosadašnjeg ulaganja od preko 50 milijardi dolara, konzorcijum petroinvestitora (“Ekson Mobil”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Ekologija.rs << “Rojal Dač Šel”, “Total”, ENI i CNPC) ipak nije siguran kada će stvarno početi sa eksploatacijom drugog najvećeg svetskog nalazišta nafte sa najavljenim rezervama od oko 13 milijardi barela.

Si­lo­vi­to kre­ta­nje le­de­nih san­ti oko na­la­zi­šta to­kom ve­ćeg de­la go­di­ne naj­pre je pri­nu­di­lo kvin­tet pe­tro­in­ve­sti­to­ra da po­dig­ne ve­štač­ko ostr­vo – be­dem iz­nad bu­šo­ti­ne. Ka­da su sep­tem­bra 2013. po­če­li sa pro­iz­vod­njom (osam go­di­na ka­sni­je od pr­vo­bit­no na­ja­vlje­nog) me­ga­naf­ta­ši su ubr­zo bi­li pri­nu­đe­ni da za­tvo­re „Ka­ša­gam” zbog neo­če­ki­va­ne po­ja­ve te­škog sum­por­nog je­di­nje­nja ko­je je to­li­ko na­gri­zlo naf­to­vod da su da­nas pri­nu­đe­ni da za­me­ne oko 200 ki­lo­me­ta­ra već po­sta­vlje­nog ce­vo­vo­da!

I dok je zva­nič­na Asta­na vid­no ne­za­do­volj­na zbog pro­lon­gi­ra­nja da­tu­ma ka­da će Ka­zah­stan po­če­ti da pro­iz­vo­di na­ja­vlje­nih 3,5 mi­li­o­na ba­re­la naf­te dnev­no, stra­ni naf­ta­ši iz ja­sne ra­ču­ni­ce – ne od­u­sta­ju od da­ljih ula­ga­nja u ka­spij­sku naf­tu i gas.

Naj­ve­će za­tvo­re­no mo­re (ili je­ze­ro, za­vi­sno od tu­ma­če­nja prav­ni­ka, ge­o­gra­fa i po­li­ti­ča­ra), po­vr­ši­ne 394.000 kva­drat­nih ki­lo­me­ta­ra, slo­vi za re­gi­on naj­ve­ćih glo­bal­nih na­la­zi­šta naf­te i ga­sa na sve­tu – po­sle Per­sij­skog za­li­va.

Vi­še od 48 mi­li­jar­di ba­re­la naf­te i 8,7 bi­li­o­na kub­nih me­ta­ra ga­sa le­ži u ka­spij­skom ba­se­nu: od to­ga 75 od­sto pe­tro­le­ja i 67 od­sto pri­rod­nog ga­sa na oko 100 ki­lo­me­ta­ra od oba­la, pro­ce­nju­je Agen­ci­ja za ener­gi­ju SAD.

Na­je­zda stra­nih naf­ta­ških kom­pa­ni­ja u ka­spij­ski ba­sen de­li­mič­no je po­ve­za­na sa ras­pa­dom SSSR-a. Ba­sno­slov­na na­la­zi­šta ka­spij­ske naf­te i ga­sa u Azer­bej­dža­nu bi­la su po­zna­ta vo­de­ćim za­pad­nim pe­tro­mag­na­ti­ma (fa­mi­li­ja­ma No­bel, Rot­šild i Rok­fe­ler) još od sre­di­ne 19. ve­ka ka­da su se nad­me­ta­li za snab­de­va­nje ru­skog i evrop­skog tr­ži­šta pa­ra­fi­nom i dru­gim naft­nim de­ri­va­ti­ma.

Da­nas se Ka­zah­stan (vo­de­ći svet­ski iz­vo­znik ura­ni­ju­ma), Turk­me­ni­ja (sa če­tvr­tim naj­ve­ćim svet­skim re­zer­va­ma pri­rod­nog ga­sa) i Azer­bej­džan (u Evro­pi pri­želj­ki­va­ni snab­de­vač al­ter­na­tiv­nog ga­sa) rav­no­prav­no pri­dru­žu­ju Ru­si­ji i Ira­nu na po­čet­ku no­ve tr­ke za stra­te­škim si­ro­vi­na­ma iz Ka­spij­skog ba­se­na.

Ob­je­di­nje­ni pri­stup ener­get­skom po­ten­ci­ja­lu za­jed­nič­kog mo­ra za sa­da pri­pa­da bu­duć­no­sti.

Ka­spij­ski kvin­tet tre­nut­no ima ra­zno­rod­ne pla­no­ve sa svo­jim po­mor­skim ener­get­skim mi­ra­zom.

Naj­ve­ća iran­ska na­la­zi­šta naf­te i ga­sa da­le­ko su od Ka­spij­skog mo­ra: ne­dav­no ot­kri­će po­lja Sar­dar Jan­gal (2011. go­di­ne) otva­ra Te­he­ra­nu mo­guć­nost da po­bolj­ša do­ma­će snab­de­va­nje, pr­ven­stve­no auto­nom­ne re­pu­bli­ke Nak­hči­van.

Skrom­na ru­ska pro­iz­vod­nja ga­sa u ka­spij­skom ba­se­nu do­ne­dav­no uglav­nom u Kra­sno­da­ru, Sta­vro­po­lju i Če­če­ni­ji pro­ši­re­na je 2010. go­di­ne ot­kri­ćem po­mor­skog na­la­zi­šta „Ju­ri Kor­ča­gin” . To po­lje na se­ver­nom obo­du Ka­spij­skog mo­ra po­nu­di­lo je ru­skim ener­get­skim kom­pa­ni­ja­ma – u uslo­vi­ma za­pad­nih sank­ci­ja – je­din­stve­nu mo­guć­nost da usa­vr­še bu­du­ću eks­plo­a­ta­ci­ju ener­ge­na­ta na Ark­ti­ku! Na „Kor­ča­gi­nu” Ru­si su pr­vi u sve­tu već is­pro­ba­li plu­ta­ju­ći le­do­lo­mac – skla­di­šte za pre­to­var ga­sa.

I dok Ru­si­ja i Iran ener­get­ski imidž za­sni­va­ju na na­la­zi­šti­ma da­le­ko od Ka­pij­skog mo­ra, Azer­bej­džan, Turk­me­ni­ja i Ka­zah­stan su – zbog svog oslon­ca na na­la­zi­šta u tom ba­se­nu – na­ši­ro­ko otvo­ri­li ma­pu sve­ta sa ci­ljem da od svog ener­get­skog bo­gat­stva iz­vu­ku mak­si­mum.

Više u Politici

Nastavak na Ekologija.rs...