Izvor: Ekologija.rs, 17.Feb.2015, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Društvo za zaštitu ptica traži hitno suzbijanje krivolova
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apelovalo je danas na nadležne koji odlučuju o državnim strategijama u lovstvu, zaštiti prirode i nadzoru državnih granica da hitno počnu sistematsko suzbijanje krivolova ptica i njihov šverca iz Srbije.
“Ornitolozi se nadaju da je izlazak sa crnog spiska krivolovom obeleženih zemalja minimalni motiv za ovu hitno potrebnu akciju”, navodi se u saopštenju Društva.
Društvo, kao jedan dokaz o razmerama krivolova, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Ekologija.rs << sapštenju prenosi i delove teksta američkog nedeljnika “Njuzvik” (Newsweek) pod naslovom “Ima li granice masakrima i švercu ptica na Balkanu?”.
Kako je navedeno u saopštenju, “Njuzvik” je u izdanju od 7. februara, doneo opširnu reportažu na koji način se love i švercuju zaštićene vrste ptica, izmedju ostalog i u Srbiji, kao i kako se takvi slučajevi sistematski zanemaruju u postupcima organa koji su dužni da ih sprečavaju i sankcionišu.
“Njuzvik” navodi da su širom jugoistočne Evrope, a posebno u Rumuniji, Srbiji, Albaniji i Bugarskoj, italijanski lovci postali javni neprijatelji broj jedan za zaštitare prirode i ptice.
Prema pisanju lista, od sloma komunizma, svake godine raste broj Italijana koji putuju na istok radi ubijanja ptica, i to u organizaciji preduzeća u italijanskom vlasništvu.
“Njuzvik” prenosi kako se procenjuje da se gotovo svaka ptica koja se prošvercuje u Italiju, prodaje na tržištu za do 3.000 odsto veću cenu, ali i da tržište u Italiji ne može da se zasiti specijalitetima kao što su “polenta e osei” – palenta sa grilovanim pticama pevačicama, koji se nude u restoranima širom te zemlje.
Prema podacima mreže za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC iz 2008, lov i šverc divljih ptica u Italiju uključuje veoma organizovane kriminalne aktivnosti u jugoistočnoj i srednjoj Evropi.
Stotine hiljada ptica pevačica, po tim podacima, biva ilegalno ubijeno i izvezeno, a cela industrija “teška” je oko 10 miliona evra godišnje.
U članku “Njuzvika” su detaljno opisane i metode koji koriste lovne agencije koje dovode strane “turiste”, njihove veze s korisnicima lovišta, zapošljavanje domaćih ljudi koji poznaju terene na kojima se sakupljaju ptice.
Naglašeno je i da je lovački lobi blisko povezan a poslovnim, kao i da su mnogi lovci istovremeno i investitori, ili se barem tako predstavljaju od strane državnih vlasti.
Ta ilegalna lovina zakonski ne može da se iznese van granica Srbije, ali je problem šta raditi s takvim podacima ako carinske službe i policija nisu za njih zainteresovane.
U članku se ističe i pozitivan primer inspektora životne sredine Željka Vukovića iz Hrvatske koji pokazuje koliko brzo krivolov i šverc zaštićenih vrsta može da se zaustavi kada su vlasti odlučne da na tome istrajno rade.
Tokom jedne decenije rada, Vuković je uhvatio toliko krivolovaca da sada italijanski lovci tu zemlju zaobilaze. Na granicama je organizovao obuke za carinske inspektore kako bi uočili i istražili moguće slučajeve šverca, čak i kada su ptice odrane, smrznute i kada su im glave odsečene.
Vuković je za “Njuzvik” kazao kako veruje da je šverc mnogo veći problem od samog krivolova i da 80 odsto ptica ubijenih u Rumuniji i Srbiji nadju put do Italije čak i ako ne prelaze preko Hrvatske, i to najčešće preko Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koje gotovo da jedva imaju bilo kakvu carinsku kontrolu.
Izvor: Zelena Srbija
.jpg)
