Izvor: Ekologija.rs, 24.Sep.2014, 12:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brod – najveći zagađivač daleko od očiju javnosti
Okrenite se i pregledajte stvari koje imate u svojoj kući – sasvim sigurno bar tri četvrtine tih proizvode nisu proizvedeni u Srbiji. Televizor iz Tajvana, miš iz Kine, zvučnici iz Nemačke, kartonska kutija iz Koreje, fotoaparat iz Japana… Jasno vam je da globalizacija kao osnovu možda ima informacije, za posledicu ima globalni kulturni šablon, ali kao svrhu ima trgovinu. Iako nam je pri kupovini to potpuno nevažno – pitanje kako stižu svi ti proizvodi do nas je jako bitno. Zamislite >> Pročitaj celu vest na sajtu Ekologija.rs << taj ogroman put koji proizvod prevali iz Azije do naše prodavnice u kojoj, i pored toga, ima konkurentnu cenu. To samo može da znači da transport proizvoda nije skup.
Ubedljivo najjeftiniji način transporta robe je vodeni – cena transporta jednog kontejnera od 40 stopa (12,2 metra) prekookeanskim brodom je oko 3.000 dolara. Na drugom ekstremu je avionski transport koji košta oko 25.000 dolara ali je mnogo brži. Prevoz kamionima je 3 do 4 puta skuplji od broda, a brži je za oko nedelju dana. Što se tiče železnice, transport je skuplji a dužina puta nije predvidiva.
Obzirom na cene, zvuči logično procena da se čak 90% svetske trgovine prevozi uz pomoć brodova. 2006.godine je 7,4 milijardi tona robe preneto brodovima. Međutim, kao što ćemo videti, sve ima svoju cenu, a ponekad se ona, zamislite, i ne može izraziti u novcu.
Invazivne vrste
Prekookeanski brodovi su glavni prenosioci invazivnih vrsta sa jednog kraja sveta na drugi. Dva osnovna načina su: izbačena voda iz brodskih rezervoara i sakupljanje raznih algi, biljaka ili životinja na trupu broda. Čak se i kopnene vrste poput insekata prenose u kontejnerima. U nekim krajevima sveta, invazivne vrste su izazvale dramatične stepene izumiranja domaćih vrsta, pa čak i promenu predela, što je dovelo do velikih problema za ekosistem. Procenjena finansijska šteta od bioinvazije u SAD je 120 milijardi dolara godišnje.
Zagađenje
2009.godine britanski Daily Mail je objavio vest da 54 naftnih tankera stoji usidreno blizu obala Britanije, odbijajući da istoče naftu dok ne budu zadovoljni cenom. Pored ružnog prizora na horizontu, ovi brodovi su prilično veliki zagađivači iako se o tome ne priča previše. Svi ovi ogromni brodovi ispuštaju otrovne hemikalije u okean a gorivo koje koriste je izuzetno prljavo. Što su brodovi veći, veće je i zagađenje. Podatak koji zvuči zapanjujuće za nas koji o tome ne razmišljamo dok kupujemo belu tehniku ili sve one sitnice kod Kineza je u vezi sa zagađenjem vrlo opasnim sumporom – 16 najvećih brodova ispusti u atmosferu onoliko sumpora koliko i svi automobili na svetu.
Zbog svojih džinovskih motora, teških poput manjih brodova, ove lađe troše goriva koliko i manje elektrane. Ali za razliku od elektrana i automobila, one koriste najjeftinije, najprljavije gorivo: guste ostatke iz rafinerija zaostale posle ekstrakcije lakših tečnosti. Dakle, gorivo koje niko na kopnu ne sme da koristi.
Groblje brodova
Sve do pred kraj XX veka, rastavljanje starih brodova se obavljalo u velikim lukama razvijenih zemalja. Danas se to radi u zemljama u razvoju, jer se radnici plaćaju minimalno a ekoloških zakona nema ili se ne poštuju. A radi se o pogubnom poslu i za ljude i za životnu sredinu. Radnici u Indiji za nekoliko rupija dnevno rizikuju živote na grdosijama od po nekoliko desetina hiljada tona. Samo u Alangu u Indiji je od 2001.godine poginulo 173 radnika. Brodovi sadrže osim čelika i razne supstance koje su u mnogim zemljama zabranjene ili se smatraju opasnim. Azbest i polihlorovani bifenili su samo neke od tih supstanci. Mnoga groblja brodova rade bez ikakvih ekoloških zakona, što omogućava da visoko toksične materije dođu do prirode i izazivaju ozbiljne zdravstvene probleme radnicima, lokalnom stanovništvu i biljkama i životinjama.
Bez obzira na sve ove činjenice, industrija brodskog transporta robe je mnogo manje u očima javnosti od ostalih grana globalne transportne infrastrukture. Međunarodno telo (IMO) koje bi trebalo da reguliše sve zakone vezane za brodove gleda blagonaklono na posledice prekookeanskog transporta robe. Sve dok je tako, kupovaćemo kineske proizvode koji su jeftini ali za sobom vuku dugačak rep zagađenja. Sve dok je moć u rukama ljudi koji cene novac iznad svega, ugrožen je opstanak svega na planeti.
Autor: Željko Stanković
.jpg)
