Izvor: Politika, 03.Dec.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„?” – jezička poslastica za britanskog lingvistu
Ekspert za nauku o jeziku Dejvid Kristal gostuje na konferenciji na Filološkom fakultetu povodom 80 godina postojanja katedre za engleski jezik
„Pričinjava mi veliko zadovoljstvo to što sam ponovo blizu ’Znaka pitanja'”, izjavio je juče u Beogradu čuveni britanski lingvista Dejvid Kristal, na početku predavanja koje je o odnosu jezika i književnosti održao pred više stotina studenata u krcatoj Sali heroja Filološkog fakulteta.
Naime, kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je naučnik prošle godine boravio u prestonici, naišao je na potpuno neočekivanu jezičku poslasticu u jednom od turističkih vodiča – interpunkcijski znak pitanja kao ime kafane...Domaćini, predvođeni eminentnim srpskim lingvistom Rankom Bugarskim, obećali su britanskom kolegi da će ga tamo i odvesti, kako bi mogao da proučava fenomen koji mu je zaokupirao pažnju, a Kristal je tokom jučerašnjeg izlaganja efektno dokazao prisutnima da su jezik i književnost dve strane istog novčića.
Književnik mora da savlada pravila gramatike, vokabulara, nauke o glasovima i upotrebi jezika pre nego što pokuša da ih prekrši, rekao je profesor. A upravo to da kršenjem pravila pisac čini svoj tekst originalnim i izbegava kliše, banalnost i dosadu, bila je najznačajnija ideja predavanja.
Veliki ekspert za nauku o jeziku, javnosti najpoznatiji po „Kembričkoj enciklopediji jezika", koji će biti danas plenarni govornik na velikoj trodnevnoj međunarodnoj konferenciji posvećenoj osamdesetoj godišnjici od osnivanja katedre za engleski jezik i književnost, pričaće o konzervaciji jezika kojim je govorio Šekspir, odnosno očuvanju originalnog izgovora u sonetima i dramama.
– Sve je počelo zbog toga što je replika Šekspirovog pozorišta „Gloub" izgrađena pre desetak godina u Londonu. Tamo su pokušavali da prilikom postavljanja predstava na repertoar što više slede prvobitnu praksu. Imali su originalne kostime, muziku, instrumente, scenske pokrete, ali nikada se nisu pozabavili prvobitnim izgovorom. To je bilo zato što su mislili da će današnjoj publici tadašnji akcenat biti nerazumljiv, jer je reč o periodu od pre četiri veka. Zapravo, nije tako, kao i svaki akcenat, on je karakterističan, različit, ali nije nerazumljiv – objašnjava profesor Kristal za „Politiku".
Ljudi iz „Glouba" su ga zamolili da s njima sarađuje na dve predstave, prvo na „Romeu i Juliji", a naredne godine i na „Troilu i Kresidi".
– I tako sam počeo da radim sa trupom i naučio glumce sistemu izgovora glasova iz Šekspirovog doba. To su veoma dobro savladali, i sve u svemu, bile su to dve veoma uspešne predstave. Otad je i nekoliko pozorišta širom sveta postavilo cele predstave ili njihove delove na repertoar koristeći prvobitni izgovor – kaže profesor Kristal.
Prema njegovim rečima, mnoge rime iz Šekspirovih dela danas ne funkcionišu. „Lav” (love, ljubav) se tako više ne slaže sa „muv" (move, pomerati se).
– Šekspir mora da je bio loš pesnik, pomislite vi onda, nije umeo čak ni rime da sklapa. Ali, naravno, izgovor reči „move" se promenio tokom poslednjih četiri stotina godina. U Šekspirovo vreme bio je „mav", što se savršeno rimovalo sa „lav". Danas ću na konferenciji pričati o sonetima, gde se takva rima iznova i iznova pojavljuje – najavljuje Kristal.
Tereza Bojković
[objavljeno: 04/12/2009]
