Izvor: Politika, 04.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvoni i u Akademiji
Čudaci su danas u Srbiji oni koji ne koriste popularnu spravu
Neki savremenije obrazovan pripadnik mlađe generacije intelektualaca primetio je da stariji članovi Srpske akademije nauka i umetnosti uglavnom ne koriste mobilne telefone. Kao da je to znak zastarelosti. A nije, jer svako ima pravo na tišinu, dok je mobilni telefon (dalje u tekstu: "sprava") izum za narušavanje mira i privatnosti. Naročito onih kojima nemir nije svojstven. Akademik Milosav Tešić (1947), najmlađi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od 24 redovna člana Odeljenja jezika i književnosti SANU, priseća se, nije zavirivao u džepove ili osmatrao, zna samo da "neki imaju, a neki nemaju... Kao i svuda". On ga koristi odnedavno, po nagovoru dece i ubrzo je uvideo i da je praktičan. "I postao sam rob. Svi pamtimo kako su još pre desetak godina ljudi išli ulicom i 'pričali sami sa sobom', to je bilo kao čudo".
Danas se mogu čuti različiti pozivi, zvono kao obrada pesme "Lane moje" ili Mocartov "Rekvijem". Oni koji su danas protivnici "sprave", odnosno nekorisnici postali su manjina i – čudaci.
Kada je pre nekoliko godina Hranislav Radivojević (profesor, novinar i boem) upotrebio "spravu" za kafanskim astalom tadašnjeg "Grmeča", to je označeno kao prekretnica u slamanju otpora nadirućoj telekomunikacionoj pojavi. Jedan od pobornika očuvanja privatnosti narušene upotrebom "sprave", kolega Miloš Lazić, iz "Ilustrovane", zna da je mobilni neophodan za posao, ali "ako ga imam i ne isključim, dajem svima pravo da me zivkaju kad hoće, a ja ne želim da budem zivkan.... Narušeno je i moje pravo da glasam preko SMS poruka u nekoj TV emisiji. Kako da glasam kad nemam mobilni? Ko nema 'spravu', taj je izopšten".
"Sprava" je neophodna novinarima, menadžerima, policajcima
(mada imaju i motorole), brokerima, kao i prisluškivačima i kriminalcima. Poznato je da se "sprava" lako prisluškuje, a to ne moraju činiti državne tajne službe "iz bezbednosnih razloga" nego nekoliko ljudi s lako nabavljenim uređajima.
Kontrola dece
U novinama od maja do kraja novembra ove godine (Arhiva Ebart) nalaze se 602 naslova tekstova u kojima je uključena i "sprava". Neki od tih naslova glase: Krijumčar; U smrt zbog tri minuta; Oteo telefon uz pretnju pištoljem; Ukrali 100 evra i mobilni telefon; Devojka prodata za mobilni telefon; Ocinkario atentatore: Mobilni oružje zatvorenika (javna je tajna da privilegovani zatvorenici imaju "sprave" koje se, doduše, mogu prisluškivati, ali i poslužiti za dogovor o raznim "podvizima").
Taj ulični fenomen toliko je bio čest da više nije zasluživao pažnju ni kriminalističkih rubrika dnevnih novina. "Sprave" su nestajale iz ruku, sa stolova letnjih bašta, u pokretu i u autobusu – bile najčešći plen sitnih lopova.
Transkripti razgovora prisluškivanih "sprava" pojavljuju se u gotovo svim važnim istragama – od Ibarske magistrale, ubistva Slavka Ćuruvije, do atentata na premijera Zorana Đinđića i raznih "sačekuša", dogovora budućih svedoka i okrivljenih sa advokatima. Svašta se čulo i "procurilo" iz mobilnih telefona.
Poplava "sprava" od 1995. pa naovamo poklopila se s promenom načina života mlađarije, stvaranjem navike da zamene dan za noć. Izlazili su i družili se noću zbog čega su roditelji s razlogom brinuli. I kupovali "sprave". Da se uvek zna gde su deca i s kim su. Ako je dete bilo nedostupno, u sitne sate, uvećavana je roditeljska briga, što je stvaralo dodatnu nervozu u loše doba.
Tridesetogodišnji psiholog Bojan Marić ne poznaje nikog od svojih vršnjaka koji ne koriste spravu. Nedavno mu je umrla baka u devedeset drugoj godini i nikad ga nije uzela u ruku, mada je preživela sve od prvog radio-aparata do kompjutera na kojima je ređala pasijans. "Ali mobilni nikako nije htela, kad već postoji običan telefon. Onim starijim ljudima koji žive sami takođe je neophodan, a pokretni su. Ako imaju kome da se obrate...".
Danas deluju nestvarno cifre da u Crnoj Gori ima više mobilnih telefona nego stanovnika, a da u Srbiji više od polovine stanovnika koristi mobilni telefon. Uskoro, u decembru, navršiće se 11 godina od početka rada analogne telefonske mreže HMT 900 sa pozivnim brojem 061. Mreža je pokrila 60 odsto stanovništva na otprilike 12 odsto teritorije Republike Srbije, sa devet i po hiljada pretplatnika. Danas je broj korisnika milionski. Koliko oni razgovora obave i pošalju poruka znaju operateri i poreske službe.
Ljubazni pozivi
Preko SMS-a se mogu slati muzičke želje i ljubavni pozivi na TV ekranima, kao i dobiti 170 poruka saveta o trudnoći za ukupno 80 dinara. Mnogo nula je potrebno za izračunavanje dnevno poslatih SMS poruka i poziva. Naizgled jeftino, ali kad se pomnoži... Tek kad se korisnik navikne i postane zavisnik shvata koliko je aparat lukava mamipara i da to što je neophodan ne znači i da je jeftin. Mobilna telefonija nije registrovana kao uzročnik bolesti zavisnosti, u težim slučajevima fobije ili opsednutosti slovima i brojkama.
Stomatolog dr Siniša Popović je navikao na pojavu mobilne telefonije koju je nazvao TMB (teror mobilnih telefona), "jer ih ima svuda i jer su postali smetnja, kao što su postali neophodni..."
Zagovornici ideje da je mobilni telefon neophodan pominju razloge: kvar automobila na putu, kada čovek negde zaluta hitno mu je neko potreban. Ljudi od poverenja imaju brojeve "sprava" poznatih ličnosti, pa su i oni posebno važni, bar zbog toga što će izbeći telefoniste na centrali koji se ne javljaju ili sekretarice koje izvrdavaju, "nije tu, možda sutra," a broj se na "spravi" iskuca, dobro je ako se onaj javi... Ako se ne javi, javiće se drugi put.
Milorad Ćirilović
[objavljeno: 04.12.2006.]
