Izvor: Politika, 30.Dec.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvezdane staze nad Prokupljem
Pored male opservatorije na planini Vidojevica, izgradiće se još jedna, sa moćnim teleskopom „Milanković”, kao nukleus centra za svemirska istraživanja
Prokuplje – Pre oko 10 milijardi godina, kada se svemir nalazio u fazi adolescencije, zvezde iz galaksija udaljene od Zemlje nestvarnom mernom jedinicom „crveni pomak tri”, emitovale su bleštavu supersvetlost koja od tog pradoba putuje kroz beskonačne prostorne i vremenske dimenzije. Ta milenijumska svetlost se nikada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neće zaustaviti, ona je moćnija od svakog ljudskog poimanja moći, ona je trajnija od svakog poimanja trajanja, ali sa planinskog prevoja Beli kamen, dvadesetak kilometara od Prokuplja, taj odisejski, mitski snop je vidljiv.
Nema tu neke misterije, po kojoj bi narod junačke Toplice imao urođene teleskopske zenice. Na planini Vidojevici ne rađaju se ni vitezovi džedaji zaštićeni energetskim oklopom, koji izlaze iz katakombi tamne strane moći na visoravan opkoljenu bukovom šumom, kako bi dešifrovali svetlosne signale iz dalekih svetova.
Iznad Vidojevice je najtamnije nebo nad Srbijom, očuvano od svih vrsta svetlosnih i aerozagađenja, ako ne računamo nekoliko starih dimnjaka koji svedoče da u devet sela, nanizanih od Prokuplja do Belog kamena, ipak ima tragova života. U toj nebeskoj čistoti je tajna, pa je kota udaljena dva i po kilometara od planinarskog doma koji je sada pust, najidealnija tačka u regionu za rađanje projekta pod kodnim imenom „Belisima”. U beloj kupoli prečnika šest metara, komandant četvoročlane posade, tridesettrogodišnji astrofizičar dr Milan Bogosavljević, tek porođeni doktorand na prestižnom Kalifornijskom institutu za tehnologiju, okreće točak kako bi aktivirao specijalni mehanizam, pomoću kojeg se otvara drveni krov. Doktor dr Oliver Vince, poput artiljerca na protivavionskom topu, džojstikom pokreće veliki teleskop i nišani ka univerzumu. Dvojica saradnika Igor Smolić i Branimir Acović, uključuju računar, kako bi se memorisali digitalni snimci velike rezolucije, koji će se potom distribuirati Internetom.
Na prevoju je savršena tišina. Nukleus srpskih svemirskih istraživanja, nalazi se u malenoj ospervatoriji s teleskopom koji lovi svetlost staru milijarde godina, kao i u upravnoj zgradi stotinak metara dalje, na čijem krovu je instalirana kamera koja 24 sata snima srpsko nebo. Upravo je ta kamera jedina snimila meteor neuobičajeno jarke svetlosti, koji je tokom noći 12. novembra ostavio bleštavi trag nad jugom Srbije, a zatim se raspao u paramparčad.
Njihov glavnokomandujući Milan vratio se nedavno u Srbiju, iako je doktorirao na najprestižnijem svetskom univerzitetu za oblast astronomije i mogao je spokojno da se usavršava na jednoj od džinovskih globalnih opservatorija „Kek”, stacioniranoj na Havajima. Milan se ipak vratio u domovinu, kao deo famoznog paketa „Belisima”. Pod tim imenom je u Briselu zavedena „Beogradska inicijativa za svemirske nauke i modeliranje u astrofizici”, koju je podnela Astronomska opservatorija u Beogradu prošle godine.
– Juna ove godine EU je odobrila taj projekat i sredstva u iznosu od 1,3 miliona evra, kako bi se izgradila još veća opservatorija i instalirao novi moderan teleskop koji smo mi nazvali „Milanković”. Tražili smo i finansiranje povratka još dvojice mladih naučnika iz inostranstva, kao i bolju saradnju beogradske opservatorije sa institucijama EU – kaže havajski astrofizičar, pokazujući zaravan u blizini male opservatorije, pored koje će se do 2013. izgaditi mnogo veća, pa će, poentira Milan, srpska nauka konačno ući u NBA ligu.
Na zaravni se naziru pešadijski rovovi iz 1999. godine, u kojoj su rezervisti Leskovca skakali naglavačke kada su lovci-bombarderi NATO-a raketama spržili radar Vojske Jugoslavije.
Ali ideja o izgradnji dve opservatorije koje će postati filijale centralne opservatorije na Zvezdari, koja koristi teleksope „Karl Cajs” iz davnih dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, kao deo nemačke ratne reparacije iz Prvog svetskog rata, seže u osamdesete godine i ima elemente naučnofantastičnog i političkog trilera, sa fragmentima crne komedije.
Za mlade astrofizičare, koji se bave istraživanjem procesa u svemiru, a ne tek pukim arhiviranjem položaja planeta i zvezda, beogradska opservatorija sagrađena pre oko jednog veka, daleko pre letova u svemir i satelitske komunikacije, imala je još jednu manu. Osim što su mladići želeli nešto mnogo žešće od pukog posmatranja svemira, svetlosno i aerozagađenje nad beogradskim parčetom neba izazvalo je astronomsko slepilo.
Tako su, uoči raspada SFRJ, počele prve stidljive turneje u potrazi za lokacijom nove opservatorije. Snimljena je planina u Makedoniji, ali je tadašnje partijsko rukovodstvo smatralo da ne treba prepustiti ni delić makedonskog univerzuma „srpskom kosmičkom hegemonizmu”. Projekat „Vidojevica” kočila je i JNA, jer je imala nešto radara, improvizovani heliodrom i snage protivvazdušne odbrane, a sumnjičavost prema pionirima srpskog kosmičkog programa nastavljena je i tokom devedesetih godina.
– Razmišljalo se da se naši astronomi priključe nekoj naučnoj sili, ali države koje su napravile teleskope od 10 miliona evra na Kanarskim ostrvima neće vas pustiti da im se pridružite za džabe. Zato je direktor beogradske opservatorije i ideolog zvezdanog programa, akademik Zoran Knežević, počeo sam da gura projekat Vidojevica – kaže Milan.
I zato je izgradnja sadašnje skromne opservatorije trajala čak pet godina. Kupljen je i austrijski teleskop vredan oko 70.000 evra. Takav kakav je, trenutno je najveći operativni teleskop u Srbiji, koji sakupi 10.000 puta više svetlosti od ljudskog oka i s njim možemo videti zvezde koje su milion puta tamnije od najslabije vidljive zvezde golim okom. Taj teleskop će se aktivirati na proleće, sa posadama koje će dežurati u kupoli svake vedre noći.
Kvantni skok u rađanju srpskog svemirskog programa nastao je odlukom EU da finansira postavljanje teleskopa „Milanković”, prečnika 1,5 metara. Tim dalekometnim i robotizovanim voajerom univerzuma upravljaće se daljinski iz Beograda. Aktiviranjem teleskopa, na osnovu šifrovanih koordinata, otvoriće se krov kupole a procesi koji će potom uslediti, daleko su više od nauke. Hiljade istraživača okupiraće opservatorije, do kojih se sada stiže samo moćnim terencima, koji gaze po dva i po kilometara dugim blatnjavim planinskim stazama, što se račvaju od lokalnog asfaltnog puta, pa će osmatranje zvezdanih staza kroz najtamnije nebo Srbije, pokazati najmanje dve stvari: da smo iz nebeske, evoluirali u kosmičku naciju i da oživljavanje siromašnog Prokuplja i pustih sela nije naučna fantastika.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 31.12.2010.
