Izvor: Politika, 07.Jan.2015, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvanični svetlopisac srpske Patrijaršije
Za potrebe Srpske crkve, đakon Dragan S. Tanasijević, uradi između 40.000 i 70.000 fotografija godišnje
Mogli bismo ga nazvati fotoreporterom dok u hodu slika vladike ili služenje liturgije, nenametljiv i diskretan, a ipak prisutan da zabeleži svaki važan trenutak događaja – kao svaki dobar fotoreporter. Ili dok sa kolegama iz redakcija razmatra ima li dovoljno svetla na mestu gde za koji trenutak treba da počne konferencija za novinare episkopa bačkog Irineja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />„Šta mislite da kažemo vladici da stane ovde?”, predlaže đakon Dragan S. Tanasijević, zvanični fotograf srpske Patrijaršije.
Po dnevnoj produkciji, načinu kretanja i konačnom proizvodu, dinamičnoj slici sličnoj onoj novinskoj, mogli bismo ga, dakle, nazvati fotoreporterom, ali ni fotoreporter ni fotograf ne zvuči tako lepo kao izraz koji je sam đakon Dragan izabrao u razgovoru za „Politiku”: svetlopisac. Pričajući o svojim fotografijama, on je govorio o svetlosnim zapisima. Time nas je podsetio na izvorno značenje reči fotografija, jer kada se na srpski jezik prevedu dve starogrčke reči od kojih je sastavljena, phos, svetlo i grafia, pisati, dobije se svetlopis ili svetlopisanije. Za potrebe Srpske crkve đakon Dragan godišnje uradi između 40.000 i 70.000 fotografija. Od 31. marta 2008. godine radi u Informativnoj službi SPC, a nekoliko meseci pre toga rukopoložen je u čin đakona.
Mitropolit Amfilohije (Foto Dragan S. Tanasijević)
– U okviru Patrijaršije srpske, Eparhije beogradsko-karlovačke, kao i celokupne potrebe za Srpsku pravoslavnu crkvu, moji svetlosni zapisi svedoče o svim posetama najviših predstavnika svih crkava, državnika, oficira vojske i policije Srbije, političara, umetnika, javnih radnika, do direktora, poslovnih ljudi, sveštenstva i monaštva. U okviru svakodnevnih obaveza pripremam materijal i za desetak službi u Patrijaršiji. Naročito treba pomenuti da je od velikog značaja saradnja sa timom ljudi unutar naše Informativne službe, jer samo na taj način, svetlom ovekovečeni trenuci, preko interneta i štampanih medija stižu do naroda širom Zemljine šare na više svetskih jezika – napominje đakon Dragan S. Tanasijević.
Fotografijom se bavi od 1973. godine. U dosadašnjoj bogatoj biografiji ima više od 880 kolektivnih i 56 samostalnih izložbi, više od 90 nagrada i 130 priznanja, diploma i zahvalnica i brojne fotografije sa putovanja po Francuskoj, Nemačkog, Engleskoj, studijskih putovanja, među kojima su Korzika, Sveta Gora, Cejlon, Jerusalim... Objavio je i posebnu fotomonografiju manastira Visoki Dečani. Uža specijalnost su mu portreti. Pozirala su mu trojica srpskih patrijaraha, German, Pavle i Irinej, ali i brojne svetovne ličnosti, princ Tomislav Karađorđević, kneginja Jelisaveta, pesnik Stevan Raičković, reditelj Radivoje Lola Đukić... Patrijaršijski fotograf po struci je: mašinski inženjer.
– Sklonost ka umetnosti se pojavila još u detinjstvu, ali kako to već biva u ovozemaljskom životu, nešto što vam javno ne priznaju, to i ne važi. Slikarstvom i vajarstvom sam se bavio još u četvrtom razredu osnovne škole, da bih već u petom, osnovna škola u koju sam išao, otkupila kolekciju mojih crteža portreta poznatih ljudi sveta. U sedmom sam predstavljao tadašnju Jugoslaviju na Svetskom takmičenju u vajanju u pesku, u Francuskoj, pod okriljem UNICEF-a. „Politika” je tada bila jedan od glavnih pokrovitelja. Mašinstvo je došlo naknadno kao želja roditelja, jer su smatrali da se od umetnosti ne može živeti. Iste te godine otkrivam da je i svetlosnim zapisima moguće izraziti unutrašnje stanje – emocije. Razvojni put od amatera do profesionalca savladavam samostalno, u početku improvizovano, a potom profesionalno i studijski. Osnovna znanja zanata a potom i umetnosti, savladavao sam kao član tadašnjeg Foto-saveza Jugoslavije gde sam stekao zvanja majstora i nastavnika, a paralelno u Udruženju likovnih umetnika primenjenih umetnosti Srbije i zvanje istaknutog umetnika fotografije. Naporedo sam se bavio fotografijom i mašinstvom, da bi me kriza u državi kasnih osamdesetih godina prošlog veka naterala da napustim mašinstvo kao izvor egzistencije i kao veliki zaljubljenik u svetlosne zapise pređem u profesionalce. U tim burnim godinama s početka razaranja Jugoslavije, nastaju moje najobimnije samostalne izložbe praćene fotomonografijama i veoma zapaženim kritikama u svim medijima – priča đakon Dragan S. Tanasijević.
Dragan S. Tanasijević
Studijsko putovanje na Svetu goru, gde je obišao svih dvadeset manastira, mnoge skitove i isposnice, prisustvovao bogosluženjima u Hilandaru, razgovarao sa svetogorcima, opredelili su ga da upiše teologiju, objašnjava patrijaršijski svetlopisac.
– Uz obrazovanje, na tim svetim i nadasve čudesnim mestima, dešavale su se i velike transformacije u meni, kao i poimanja kada, šta i kako treba da se zapiše svetlom i sačuva za budućnost, a kada i šta ne treba skrnaviti savremenim tehnologijama-sokoćalima, kako govoraše naši preci! Moji kontakti sa samom majkom našom Crkvom su nastali još u ranom detinjstvu, kada me je očeva majka vodila na praznična i nedeljna bogosluženja u Sabornu crkvu u Novom Sadu. I danas mi je nafora slatka kao i tada što mi je bila, posle blagoslova sveštenika koji ju je delio. Tada mi je miris tamjana i svetlost sveća delovalo kao nešto nestvarno s obzirom na to da sam odrastao na beogradskom asfaltu. Sveti Sava je, putujući po svetu, skupljao ono što je najbolje i preko manastira Hilandara dolazivši u Srbiju, to ostavljao u amanet rodu svome. I naša Srpska pravoslavna crkva sabira i prihvata novine što vreme donosi i svakodnevno je živa i menja se. Tako je nastalo i mesto za jednog svetlopisca koji želi svo svoje znanje i od Boga dat talenat, da svojim svetlopisanijima, narodu vrati naučeno i čuva od zaborava istoriju i prenese je na buduća pokolenja – kaže đakon Dragan S. Tanasijević.
Jelena Čalija
objavljeno: 07.01.2015.
.jpg)
