Izvor: Politika, 16.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žutica na lažnoj adresi
Niš – U epidemiji žutice u Nišu, koja zvanično, od proglašenja, traje 20 dana, u poslednja 24 sata medicinske ustanove zbrinule su još 26 pacijenata sa akutnim hepatitisom A, rekao nam je predsednik Operativnog štaba za suzbijanje žutice i direktor Klinike za infektologiju dr Žarko Ranković.
Navodeći ukupne podatke o broju građana Niša koji su od izbijanja epidemije zatražili i dobili pomoć zdravstvenih ustanova u gradu, dr Ranković je za "Politiku" rekao da je do juče >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ujutru na području grada od žutice obolelo 550 građana. Ovom broju treba dodati i nekoliko desetina obolelih sa područja opština Aleksinac i Bela Palanka, rekao je dr Ranković.
Svih prethodnih dana, pored angažovanja nadležnih inspekcijskih i medicinskih službi, po nalogu Kriznog štaba za vanredne situacije preduzeta je dezinfekcija i saniranje lošeg stanja u javnim objektima, školama, ugostiteljskim i prostorijama za pripremanje hrane, čekaonicama na autobuskim i železničkim stanicama. Rigoroznoj kontroli i dalje su podvrgnuti svi objekti za pripremanje brze hrane, pekare, buregdžinice i ćevabdžinice, pooštrene su mere higijene i načina čuvanja namirnica i gotovih proizvoda. Tokom akcije dezinfekcije posebne mere preduzimaju se u porodicama u kojima je bilo obolelih od žutice.
Dogodilo se, međutim, nešto što je malo ko očekivao. Jedan deo građana Niša kod kojih je na Klinici za infektivne bolesti i drugim ustanovama utvrđen akutni hepatitis A, epidemiolozi i ekipe za dezinfekciju ne mogu da pronađu. Dr Zoran Veličković, načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti pri Institutu za javno zdravlje u Nišu, objasnio nam je šta je u pitanju.
– Više od 40 odsto građana i pacijenata, kod kojih je do sada dijagnostikovana žutica uopšte ne možemo da nađemo. U najvećem broju slučajeva pacijenti daju netačne, izmišljene ili tuđe adrese. Događale su nam se ovih dana brojne neprijatnosti, čak i takve da pozvonimo na vratima stana, ili kuće na adresi koju nam je oboleli od žutice dao i koja je zvanično zavedena u protokolu, ali da izađe osoba koja je zdrava i u čijoj porodici nije bilo zaraženih. Bilo je i slučajeva da na osnovu podataka uzetih iz zdravstvenih knjižica kasnije utvrdimo da je pacijent doneo, ne svoju, nego knjižicu komšije ili poznanika. Umesto da u registru obolelih imao zaista inficiranog, kao oboleli vodi se njegov zdrav sused, rođak ili prijatelj. Poseban problem jeste postojanje za 21. vek neverovatnih shvatanja, rekao bih zastarelih, pa nam se dešava da dođemo do porodice gde je jedan od članova oboleo od žutice, a da se zbog navodne sramote zaključavaju kapije na dvorištima ili vrata na kućama i niko se ne pušta da uđe. Kada smo u telefonskom razgovoru sa suprugom jedne žene kod koje je utvrđen akutni hepatitis i koja je poslata na kućno lečenje najavili dolazak kako bismo izvršili dezinfekciju kuće, on nam je rekao da ne pokušavamo da ga tražimo i da ne dolazimo jer će, ponovio je više puta, kada vide našu ekipu komšije saznati da mu je žena bolesna od žutice – ispričao nam je dr Veličković.
[objavljeno: ]
