Izvor: Politika, 06.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žurba malih položajnika
Na Badnji dan u kuću Vojvodića tata Vasilije donosi jelku i tada počinje zabava za decu. Onu mlađu pre svega, jer valja okititi zimzelene grančice da bi već uveče i Božić Bata stigao sa poklonima. Mada mama Irena priznaje da je darivanja bilo i tokom decembra, za Detince i Materice, ali uvek to bude nešto skromno i praktično poput čarapa kojih najmlađima nikad nije dovoljno s obzirom na brzinu kojom prstići i pete "progledaju" iz njih.
– Nekako se ustalilo da jelku kitimo na Badnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dan, iako većina to radi u decembru pred Novu godinu – dodaje Vasilije, otac osmoro malih Vojvodića koji naravno svuda gde se pojave na okupu skreću pažnju, jer nije baš lako sresti desetočlanu porodicu.
Kada smo ih posetili u stanu na Banovom brdu gde žive, u dnevnu sobu počeli su da stižu sa tri strane, bolje rečeno iz tri sobe, da bi pozirali fotoreporteru. Najstarija Hristina je prva obradovala mamu i tatu pre 14 godina, potom je rođena trinaestogodišnja Jovana, pa jedanaestogodišnji Stefan, zatim devetogodišnji Danilo, sedmogodišnja Anastasija, petogodišnji Marko, trogodišnja Marija i najmlađa Marta, koja ima jednu i po godinu. Trosed je bio dovoljan za dečurliju, mama i tata su mogli da stanu sa strane.
Kako oni slave Božić? Reklo bi se: mnogo dece pa praznik bude još lepši nego kod drugih. Tata Vasilije objašnjava: "Supruga i ja potekli smo iz gradskih porodica, tako da one neke tradicionalne običaje koji se mogu ispoštovati samo u selu ne primenjujemo", dodaje glava familije. I kada bi hteo kao domaćin da donese badnjak u kuću, teško da bi ga isekao negde na asfaltu ili u Košutnjaku, o paljenju badnjaka na ognjištu takođe ni pomena, jer Vojvodići poput drugih imaju radijatore. Ipak, vrlo privrženi crkvi, Vasilije, Irena i njihovi mališani redovno prisustvuju Svetoj liturgiji. Tako je i na Božić. Ali, i na Badnje veče, kada deo svog badnjaka iz kuće nose ispred crkve da ga pale kao i ostali pravoslavci.
Ujutru, na Božić, u osam sati svi su u crkvi Svetog Trifuna na Topčiderskom groblju, gde je, inače, otac Dejan Dejanović starešina, a među ostalima Vasilije Vojvodić kao đakon. Pre dva meseca odlukom mitropolita Amfilohija, kao nadležnog vladike koji pomaže trenutno bolesnom patrijarhu Pavlu, rukopoložen je da obavlja tu dužnost. "Đakon pomaže svešteniku na bogosluženjima, ali i u mnogim poslovima, pre svega organizacionim, tehničkim. Sveštenik, zapravo duhovnik brine o narodu, vernicima", pojašnjava Vasilije.
Inače, Vojvodić radi kao sekretar Bogoslovskog fakulteta i to je mesto gde dobija platu, s obzirom na to da ima diplomu Pravnog fakulteta, a u međuvremenu je završio i Bogoslovski institut koji ima rang više škole.
Ipak, vratimo se proslavi 7. januara. Troje malih Vojvodića ujutru bivaju položajnici, Marko kod kumova, Danilo i neka od sestara idu žurno kod porodičnih prijatelja (tata ih vozi, ali ima i svoje obaveze u crkvi), koji ih već po tradiciji čekaju da bi im poželeli sve najlepše za praznik i nastupajuću godinu.
– Za Roždestvo smo gosti kod moje mame, jer ona već godinama zajedno s mojom sestrom, rado priprema ručak za celu familiju. Tako je Irina, na ovaj praznik oslobođena kuvanja i mešenja česnice – nastavlja priču Vasilije Vojvodić. Deca rado gledaju ko će dobiti novčić.
Iako sa Vojvodićima razgovaramo o proslavi Božića, ne propuštamo priliku da pitamo kako je mami koja svakodnevno brine o osmoro mališana, od kojih petoro ide u školu, što podrazumeva i dodatne obaveze u muzičkoj školi, pa časove stranog jezika.
– Najvažnije je da se niko ne razboli jer sistem onda "puca", ovako stižemo sve, s naporom, ali stižemo. Zato sam ja recimo sa velikim žaljenjem odbila ponudu iz obdaništa pri crkvi Sveti Đorđe da troje najmlađih prepodneva provode sa svojim vršnjacima, jer se deca u kolektivu lako razbolevaju. Za nas je to stvarno onda veliki problem – kaže Irina. Na pitanje otkud želja da ima toliku familiju smeška se i pominje svoje dve bake. Jedna je rodila osmoro, druga trinaestoro dece. Onu prvu je Irina dostigla, a smeška nam se umesto odgovora da li će preslatka Marta imati mlađeg brata ili sestru.
Vasilije ne propušta priliku da istakne da je pre mesec dana mama osmoro Vojvodića položila pretposlednji ispit na Filološkom fakultetu. Zbog porođaja i trudnoća, sračunali smo da je do sada bila u drugom stanju ukupno šest godina, usporila je poprilično studije, ali svi je u kući ohrabruju da nastavi učenje. Da nekako savlada i taj poslednji preteški predmet – istoriju italijanskog jezika, uradi diplomski i konačno dobije diplomu. Ne završavaju mame sa osmoro dece svakog dana fakultet, Irina je takav slučaj. Uostalom i u porodilištu u Višegradskoj je dobro znaju, jer ona često dođe porodi se i ode.
– Bogu hvala, nikada nije imala problema sa trudnoćom, jer da je morala da leži uz ovolike porodične obaveze teško da bismo imali osmoro dece – kaže Vasilije, koji je Ireni bio od male pomoći dok je radio u banci po ceo dan, da bi kući doneo pristojnu platu za život. I sada su mu obaveze velike, ali bolje raspoređene.
[objavljeno: ]
