Izvor: Politika, 11.Jul.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zubni turistički bum

Turističke agencije počele organizovano da dovode strance na popravku zuba. – U Srbiji jedna krunica 4.000 dinara, a u inostranstvu i do 700 evra

Letnji godišnji odmor većina ljudi iz naše zemlje koristi za baškarenje u nekom od omiljenih letovališta, za razliku od stranaca koji se odlučuju da baš tada dođu u Srbiju i, osim uživanja u prirodnim lepotama, ujedno urade nešto i za svoje zube. Iskustva stomatologa govore da je, nezvanično, Srbija postala centar zdravstvenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << turizma u regionu i da iz dana u dan imaju sve više pacijenata koji su inostrani državljani ili naši ljudi koji su na privremenom radu u inostranstvu.

Dr Nikola Lolić, stomatolog Doma zdravlja „Zemun”, kaže da to nije ništa neobično, jer su cenezubarskih usluga kod nas mnogo niže nego u zemljama Evropske unije, a pri tom je kvalitet popravki zubapotpuno isti.On napominje da je prošle godine boravio i u Kanadi i da se uverio da naši zubari ne zaostaju za onima koji tamo imaju ordinacije, ni u mašinama i materijalima koje koriste, ali ni u izvođenju radova na zubima.

– Čuo sam da su formirane i agencije koje organizovano dovode strance da kod nas popravljaju zube i ujedno obilaze znamenitosti. Dakle,imaju mogućnost da u pauzama između poseta zubaru razgledaju Beograd i uživaju u provodu. Te agencije uglavnom drže naši ljudi – priča naš sagovornik i navodi primer pomorca, čijoj supruzi je sređivao zube, koji je obišao ceo svet i koji je i sam planirao da otvori takvu agenciju, ali je zbog drugog posla odustao.

– Pre neki dan u ordinaciju su mi došle dve Amerikanke koje su bile zainteresovane za protetičke radove i plombiranje zuba. U njihovoj zemlji jedna krunica košta između 600 i 700 evra, pa oni od svoje plate, zavisno od osiguranja koje plaćaju, ne mogu da plate izradu više od dva zuba. U nekim zemljama socijalno osiguranje priznaje samo keramičke krunice na prednjim zubima, dok iz svog džepa moraju da plate ako ih rade na zadnjim zubima. U našem domu zdravlja stavljanje keramičke krunice staje 4.000 dinara – istakao je dr Lolić, dodajući da nije siguran da li će najezda stranaca u ove svrhe uzrokovati povećanje cena u ovih usluga u stomatologiji.

Interesantan je i primer našeg državljanina koji živi u Australiji, a koji je ostao bez tri prednja zuba posle tuče zbog devojke u kafani. Njemu su u Australiji za ugradnju jednog implanta tražili da plati od 4.000 do 5.000 australijskih dolara, a kada je došao ovde platio je za sređivanje cele gornje vilice 600 evra. Dakle, isplatilo mu se da plati avionsku kartu do Srbije i popravi zube.

Dr Mirjana Paunković, stomatolog Doma zdravlja „Rakovica”, objašnjava da je bilo situacija kada je jedan kolega sklopio dogovor sa taksistom da na aerodromu daje vizitkarte stomatologa zainteresovanim strancima i da ih odvozi do ordinacije.

Garancija svakog urađenog posla je, zavisno od ordinacije, oko četiri godine, mada neki stomatolozi starijim pacijentima garantuju i da mnogo duže neće morati da im se obraćaju zbog tih zuba.

– Kada bi se više para uložilo u sređivanje ordinacija i kupovinu novih mašina, koristi bi imala i država, jer bi se zdravstveni turizam još više razvio – naglasila je dr Paunković.

Pune ruke posla imaju i privatni stomatolozi. U Domu zdravlja „Vizim” kažu da su u poslednjih godinu dana zabeležili povećanje broja pacijenata koji su naši državljani, ali koji žive i rade u inostranstvu. Marko Dinić, asistent generalnog direktora ove zdravstvene ustanove, kaže da se oni našoj stomatološkoj službi najčešće javljaju kada su u pitanju protetički stomatološki radovi.

– Na taj način pacijent je u mogućnosti da plati i do deset puta nižu cenu za podjednako kvalitetnu uslugu. Najviše takvih primera imali smo iz skandinavskih zemalja gde su ovakve vrste usluga izuzetno skupe, a nisu uključene u osiguranje. U skandinavskim zemljama cena krunice može da bude i 800 evra – istakao je Marko Dinić.

Jedno istraživanje je pokazalo da je u toku 2006. godine oko 20.000 Britanaca putovalo u inostranstvo zbog stomatološkog turizma, a da se taj broj stalno povećava. Neki od njih bili su „gosti” beogradskih ordinacija, a, osim Britanaca, naši stomatolozi napominju i da su im u stolici česti pacijenti Nemci, Šveđani i Holanđani, a da su najčešće zainteresovani za beljenje zuba, stavljanje mostova i implanta, kao i za estetsku stomatologiju. Cenovnik je ono što ih mami da ovde obave posao, pa tako za vađenje zuba treba izdvojiti od 20 do 100 evra, čišćenje kamenca i poliranje zuba je od 30 do 50 evra, manja operacija od 120 do 250 evra, postavljanje proteze od 170 do 400 evra, a za ispravljanje zuba kod dece i odraslih nešto više od 1.000 evra.

-----------------------------------------------------------

Ministarstvo podržava zdravstveni turizam

Dr Nevena Karanović, državni sekretar Ministarstva zdravlja, kaže da ovo ministarstvo ima pozitivan stav prema dolasku ljudi iz inostranstva da bi kod nas popravljali zube.

Ona je napomenula da je posle rešavanja problema u stomatologiji i donošenja Zakona o zdravstvenoj zaštiti, sada ostavljena mogućnost i privatnim i državnim stomatolozima da se potrude da na tržištu dođu do pacijenata.

- Naša zemlja ima dobre stomatologe, koji kvalitetno rade, a i cene usluga su prihvatljive za evropske prilike. Ne vidim ništa loše u tome što stranci dolaze po pomoć kod njih - istakla je dr Karanović.

-----------------------------------------------------------

„Stomatološki vikendi” na Balatonu

Dr Bato Popović, stomatolog, ističe da naši zubari koriste najkvalitetnije materijale i da je to zbog toga što mi u svemu volimo da budemo prvi. Međutim, smatra on, događa se da ih naši stručnjaci plaćaju po višim cenama nego što ih kolege iz drugih zemalja nabavljaju.

– U ovoj oblasti ne zaostajemo za drugima. U regionu niko ne može da se poredi sa nama. Pacijenti iz inostranstva su prezadovoljni uslugom. Od materijala koristimo kvalitetne helioplombe, keramičke materijale, bezmetalne keramičke imlantate, skenere, a imamo i savremene uređaje kojima se može uraditi kompjuterska tomografija, odnosno snimanje vilice ili mogućnost upotrebljavanja 3De tehnike – istakao je dr Popović koji će u ponedeljak popravljati zube Italijanu iz Rima.

Naš sagovornik dodaje da je jedini problem da stranci zbog modernog načina života nađu slobodno vreme i dođu kod naših zubara. Iskustvo dr Popovića govori da kada pogleda zube strancima, može da prepozna iz koje zemlje dolaze, jer Englezi u ustima imaju „praistorijske” radove zbog konzervativne stomatologije, dok Amerikanci „idu” na vrhunsku estetiku.

Dr Draško Karađinović, iz Društva privatnih lekara i stomatologa, kaže da dolazak stranaca može da bude dobra vrsta zdravstvenog turizma, ali sa merom, da nam se ne bi dogodilo ono što se desilo u Mađarskoj. Naime, pre 10 do 12 godina u Mađarsku su, napominje naš sagovornik, na „stomatološke vikende” dolazile organizovane ture autobusima ljudi iz Švajcarske, Nemačke, Austrije koji su boravili na jezeru Balaton, a istovremeno sređivali zube.

– Čim je počelo ogromno interesovanje, kao „na traci”, došlo je do pada kvaliteta usluga, pa su se stranci naknadno vraćali sa problemima. Čak je Švajcarska stomatološka komora tražila od mađarskog ministarstva zdravlja da reaguje da bi se stomatološke usluge obavljale na pravi način – dodao je dr Karađinović.

Danijela Davidov-Kesar

[objavljeno: 12/07/2008]

Nastavak na Politika...