Izvor: RTS, 26.Apr.2021, 06:09
Žrtve seksualnog zlostavljanja često odustaju od svedočenja zbog loše zaštite, šta uraditi da se to promeni
Poslednjih meseci sve je više žrtava seksualnog zlostavljanja koje odlučuju da progovore o tome i prijave nasilnike. Među optuženima su učitelji, sveštenici, ličnosti iz javnog i političkog života. To je, međutim, otvorilo nove probleme. Dizanje medijske prašine i politizacija takvih slučajeva skrenula je pažnju sa suštine i žrtve stavila u drugi plan. Poznavaoci prilika upozoravaju da je najvažnije da se obezbedi zaštita žrtava, kako ne bi odustale od svedočenja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Slučaj "Palma", kako je odlučilo Apelaciono javno tužilaštvo u Kragujevcu, seli se iz Jagodine u Kraljevo. Prebacivanje nadležnosti, na čemu se insistiralo prethodnih dana, trebalo bi da obezbedi nepristrasno odlučivanje i vođenje procesa bez pritisaka.
"Naš prevashodni zadatak je da ne dozvolimo da se ovaj slučaj, a zastrašujuće je ukoliko su navodi tačni, svede na političko dnevno prepucavanje. Sistem postoji, e sada taj sistem treba da se angažuje i pošalje jasnu poruku da nema privilegovanih i da žrtve u državnom sistemu Srbije mogu da očekuju podršku i pomoć", ističe Hristina Piskulidis iz nevladine organizacije "ASTRA".
Osnivač Fondacije "Tijana Jurić" svedoči o tome koliko je teško žrtvama kada nemaju pravu podršku institucija, društva i javnosti.
"Zakon o zaštiti tako osetljivih svedoka moramo menjati u narednom periodu jer, verujte mi da niko neće imati hrabrosti da svedoči kao što do sada niko nije svedočio protiv tih ljudi, jer se ljudi plaše za svoje živote, za egzistenciju svoje porodice. Posledice su nesagledive", naglašava Igor Jurić.
Bez izjave žrtve gotovo je nemoguće dokazati da se krivično delo protiv polnih sloboda dogodilo, kaže Ivana Josifović, sudija Višeg suda u Novom Sadu.
"Sud je dužan da u takvim postupcima isključi javnost sa glavnog pretresa, upravo imajući u vidu zaštitu interesa maloletnog oštećenog, kada se i objavljuje presuda da govori u inicijalima oštećenog lica. Apelujemo na to da bi kod ovakvih specifičnih krivičnih dela od izuzetne važnosti bilo da se od momenta samog izvršenja krivičnog dela, prijavljivanja, prikupljanja dokaza, vođenja i istrage pa do iznošenja optužbe pred sud, prođe što kraći vremenski period kako bi dokazi ostali sveži, kako bi sećanja ostala sveža", navodi Ivana Josifović.
Zaprećena kazna za delo trgovine ljudima, u šta spada i podvođenje i seksualno iskorišćavanje, jeste od tri do 12 godina, odnosno od pet do 12 godina ukoliko je žrtva maloletno lice. Korisnicima usluga preti od jedne do osam godina zatvora.
U praksi, kažu upućeni, takvi procesi često predugo traju, krivično delo trgovine ljudima preinačuje se u lakše krivično delo, pa žrtva više nije žrtva već saučesnik, a onda i počinilac dobija manju kaznu.
.jpg)
