Izvor: Blic, 30.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zovu vatrogasce da prijave lažne požare
KRAGUJEVAC - Dispečeri i operateri koji se javljaju na telefone u službama Hitne pomoći, policiji i vatrogasnom bataljonu u Kragujevcu bar pola radnog vremena utroše slušajući psovke, vređanja ili dahtanje građana. Dnevno se zabeleži i po nekoliko stotina ovakvih poziva sa fiksnih i mobilnih telefona ili javnih govornica, zbog čega lekari, vatrogasci i policajci često ne mogu na vreme da reaguju na zaista hitne slučajeve.
Pozivanje hitnih službi i zauzimanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << linije za urgentne pozive, nekima je prešlo u naviku pa je kragujevačka pošta bila prinuđena da, za sada, isključi šest pretplatnika zbog nepristojnih poziva.
U Vatrogasnom bataljonu u Kragujevcu kažu da svakog dana imaju po nekoliko stotina nepristojnih poziva ili lažnih dojava. Nenad Milošević, komandir Vatrogasne jedinice kaže da njihova dva operatera u smeni ponekad za samo jedan minut imaju i po 20 takvih poziva.
- Vređaju, prete ili samo ćute. Ne mogu ni da ponovim šta sve pričaju iz bogatog srpskog rečnika psovki. Takvi pozivi nas ometaju, iritiraju i ako baš hoćete nerviraju, jer mi radimo ozbiljan i odgovoran posao. U ovoj godini imali smo 1.390 intervencija. Zamislite dispečera koji prima dojavu o požaru i koordinira ekipe na terenu, a s druge strane neko besposlen saspe bujicu uvreda ili jednostavno ćuti - kaže Nenad Milošević.
U Hitnoj pomoći, u kojoj u proseku dnevno imaju i po 50 intervencija na terenu, bar desetak puta telefon zazvoni, a da nije u pitanju urgentni slučaj. Dispečeri i doktori kažu da zbog vulgarnosti često imaju utisak da se ih „neko zove sa hot- lajna”. Bili su prinuđeni da od „Telekoma” zahtevaju da postave „lovce” i prate učestalost poziva.
Ni kragujevačka policija nije pošteđena nepristojnih poziva. Osim psovki i vređanja ima i onih, koji po nekoliko puta dnevno okrenu broj 92 i čim se dežurni javi, oni prekinu vezu ili se neumesno šale. S druge strane, pojedini Kragujevčani su toliko maštoviti da verodostojno osmisle lažnu dojavu o požaru ili nekom incidentu, za koji se kasnije ispostavi da je netačan.
- Dužni smo da proverimo prijavljeni incident i lažne dojave nam oduzimaju mnogo vremena, jer moramo da izlazimo na teren. Građani, koji na ovakav način ometaju službe za hitne intervencije su prekršajno odgovorni i maksimalna novčana kazna je 30.000 dinara. Ali je teško utvrditi pravog počinioca, jer je većina poziva sa javnih govornica ili sa mobilnih telefona - kaže Nenad Nikolić, komandir za dežurstva i intervencije u Policijskoj upravi u Kragujevcu.
Gube vreme i na prijavljivanje uznemiravanja
Svakodnevno maltretiranje lažnim pozivima dispečera u službama koje se bave hitnim intervencijama, traje godinama. Kako kažu u Hitnoj pomoći, policiji i vatrogasnom bataljonu, osim što gube vreme odgovarajući na lažne pozive i proveravajući lažne dojave, dosta vremena im oduzima i evidentiranje ovakvih poziva, praćenje učestalosti, slanje dopisa „Telekomu” i zahteva da se dokoni isključuju iz telefonskog saobraćaja.
.jpg)
