Izvor: Blic, 08.Apr.2010, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Znanjem pobeđuju sve predrasude
Kraljevo - Mladi su, nasmejani, uspešni i imaju velike planove za budućnost koji, kako kažu, obavezno podrazumevaju i akademsko zvanje. Potiču iz porodica koje su, kao i većina porodica u Srbiji, svom silinom osetile nemaštinu, ali ih to ne sprečava da uz obrazovanje i obavezni dodatni rad kojim pomažu kućne budžete, učestvuju i u brojnim društvenim akcijama. Za Aleksandra Markovića, Živadinku Đorđević i Roberta Markovića, njihovi prijatelji kažu da su buduća elita romske populacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Kraljevu.
- Ne vidim sebe kao elitu. Više bih voleo da budem primer nekim klincima koji tek treba da se odluče hoće li život provesti na margini, na liniji manjeg otpora ili ga osvajati znanjem, a ja mislim da je ovo drugo mnogo bolje. Ne samo za romsku omladinu već i za mlade u Srbiji uopšte, obrazovanje je jedini izlaz - uz veliki osmeh kaže Aleksandar Mitrović, student druge godine i budući inženjer za drumski i gradski saobraćaj.
Koliko obrazovanje znači, kaže Aleksandar, osetio je kada je otac posle 20 godina staža proglašen za tehnološki višak u Fabrici vagona.
- Znam koliko im je teško da obezbede samo onih 7.500 dinara za mesečnu kartu do Kruševca gde se nalazi fakultet, da ne pričamo o knjigama, školarini, najobičnijim papirima koji koštaju 200-300 nedeljno. Leti mogu da radim više, ali škola zahteva dosta vremena - kaže Aleksandar.
Robert Marković se odlučio za biofarming i uz svoje ime želi da stavi zvanje inženjera za preradu zdrave hrane.
- Moj otac vek provodi radeći u „Čistoći" i diplomom pre svega želim njemu i majci da se odužim. Biofarming sam izabrao jer jednostavno tu vidim profit u budućnosti. Evropi će biti potrebna zdrava hrana, a Srbija će, nadam se, brzo biti u Evropi - kaže Robert.
Kao maturant ekonomske škole Živadinka Đorđević samo zbog besparice nije ni pokušala da upiše fakultet, ali indeks i te kako želi.
- Želim da studiram ekonomiju ili neku poslovnu školu. Hoću jednostavno da pokažem da sudbina romske devojke nije da se uda pre osamnaeste i da samo rađa decu. Moji roditelji ceo život provode mučeći se, namičući dinar na dinar. Želim to da promenim - kaže ova devojka.
Od oko 300 romske dece u Kraljevu koja upišu osnovnu školu, tek petnaestak ih završi srednju, a od njih tek polovina upiše neku višu školu ili fakultet.
- Čudna su i podeljena osećanja kada se naše ambicije pomenu u društvu naših vršnjaka iz romske populacije. Bude tu i šale i dobacivanja i podbadanja, ali se sve na kraju svede na to da naši vršnjaci koji su napustili škole, koji su primorani da švercuju ili skupljaju sekundarne sirovine, u dubini duše zavide kada počnemo da pričamo o predavanjima, ispitima, kada čuju o znanjima koje stičemo - kaže Aleksandar.
Na pitanje ima li među kolegama podozrivosti, netrpeljivosti, ovi mladi ljudi odgovaraju širokim osmehom.
- U mojoj grupi su bili oduševljeni što je jedan Rom upisao fakultet. Čak sam imao priliku da na jednom predavanju uslovno rečeno, menjam profesora. Nas muče iste muke. Studiranje je skupo, svima nam roditelji ili ne rade ili zarađuju mizerno, i tu država mora nešto da uradi. Moraju, međutim, i sami Romi da urade više. Ne sme se ići linijom manjeg otpora. Kriza je za sve u ovoj državi. I za Rome i za Srbe i za Mađare ili muslimane - kaže Robert.
Obuka za edukatore
Uz obrazovanje, ovi mladi ljudi podjednako su angažovani i u društvenom životu grada. Nedavno su tako prošli prvi krug edukacije o HIV-u i sidi u Kragujevcu. Sledi im još jedan krug predavanja, a potom će postati vršnjački edukatori, i to, kako sami kažu, ne samo za romsku decu već za sve mlade u gradu koji o ovom problemu malo znaju.
