Izvor: Politika, 05.Avg.2010, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Znaju gde je sever, ali ne i Šumadija
Naši osmaci ne snalaze se baš najbolje na geografskoj karti, ali su u tome bolji od vršnjaka iz sveta
Iako se u školama na svim meridijanima sveta od malih nogu stiču osnovna znanja iz geografije, ipak za većinu mladih čitanje geografske karte predstavlja nepremostiv zadatak. Istraživanja pokazuju da ukoliko bi u Njujorku zaustavili nekog prolaznika između 18 i 24 godina, on neće znati da odredi strane sveta ili na karti pokaže gde se nalazi reka Misisipi ili Francuska, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << štaviše – pred mapom zamisliće se gde je i Njujork. Prosečan osmak u Srbiji bi se bolje snašao kada su u pitanju sever i jug, ali takođe ne bi znao da na karti obeleži Moravu, a ni Irsku.
Najobimnije istraživanje u Srbiji, iz domena kartografske pismenosti sproveli su Ministarstvo prosvete i Zavod za vrednovanje kvaliteta i obrazovanja u okviru projekta „Razvoj školstva u Republici Srbiji” 2006. godine. Rezultati su pokazali da postignuća naših učenika nisu na očekivanom nivou– manje od četvrtine ume da koristi kartu, a kartografske znake prepoznaje polovina učenika.
Slične nalaze u svom istraživanju dobila je i dr Đurđica Komlenović, načini saradnik Instituta za pedagoška istraživanja.Test znanja rešavalo je 919 učenika osmog razreda iz 159 škola u Srbiji, a pitanja su bila iz gradiva kojim treba da ovlada više od 80 odsto učenika na kraju osnovnoškolskog obrazovanja, ali i onih složenijih, kojima treba da ovlada 25 odsto učenika.
–Strane sveta u prostoru i na geografskoj karti prepoznalo je 60,8 odsto učenika, a zadatak koji se odnosio na prepoznavanje objekata za orijentisanje u prirodi (zvezda Severnjača i godovi na drvetu) tačno je rešilo 23,4 ispitanika. Zanimljivo je da je ovaj poslednji zadatak tačno rešilo samo 31,6 odsto đaka koji su na polugodištu osmog razreda imali peticu – objašnjava dr Komlenović.
Oko polovine osmaka je prepoznalo tačnu definiciju geografske karte i globusa, a najbolje postignuće učenika (85,35 odsto) bilo je na zadatku koji se odnosi na korišćenje osnovnih boja – zelena za nizije, plava za vodene površine, braon za planine, a koji inače spada u kategoriju lakih zadataka.Kartografski znak za fabriku, crkvu i hidrocentralu prepoznalo je samo 17,8 odsto ispitanika, a znak za naseljeno mesto, termocentralu i aerodrom 27,5 odsto osmaka. Nešto bolji rezultati bili su kod prepoznavanja železničke pruge, banje i rudnika – 54,4 procenata.
–Od učenika smo tražili i da na nemoj karti prepoznaju jasno obeležene geografske regije ili reke i da na određenom mestu upišu njihova imena. Nalazi pokazuju da samo 8,53 odsto đaka ume da obeleži Srem, Banat, Bačku, Šumadiju, Južno i veliko Pomoravlje, Mačvu, Ključ, Stig i Braničevo. U drugoj grupi zadataka, zahtevano je da učenik upiše imena obeleženih reka. Zadatke je tačno rešilo samo 8,53 odsto ispitanika, odnosno, samo je mali broj osmaka prepoznao naše reke, poput Tise, Zapadne Morave, Lima ili Tamiša... – kaže sagovornica.
Za nijansu bolji, ali ipak loši đaci su se pokazali u susretu s nemom kartom karta Evrope. Reke Po i Ural, Irsku, Severno i Jonsko more... znalo je da upiše 14,88 odsto ispitanika, a države na političkoj nemoj karti Evrope prepoznalo je 28,33 procenata osmaka.
Kada su istraživači uporedili ocene u dnevniku i postignuća u ovom istraživanju, jasno se nametnulo pitanje objektivnosti ocenjivanja, jer, kako ukazuje dr Komlenović, više od polovine učenika ima četvorku ili peticu iz geografije, a nalazi pokazuju da je znatno manji broj učenika pokazao znanja koja su predviđena ovim naprednim nivoom.
Kada je reč o svetu, jedno od najznačajnijih istraživanja koje se odnosilo na orijentaciju na geografskoj karti uradili su 2002. godine Nacionalno geografsko društvo i Ruper institut iz SAD, na uzorku većem od 3.000 ispitanika, u dobi između 18 i 24 godine. Od mladih u Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Italiji, Japanu, Meksiku, Švedskoj i SAD je traženo da na geografskoj karti pronađu određene objekte, između ostalih i svoju državu. Nalazi su pokazali da je trećina ispitanika iz Nemačke, Švedske i Japana umela da pronađe svoju i ostale tražene države u svetu, dok je u ostalih šest država broj ispitanika koji su dali tačne odgovore daleko niži. Na primer, 11 odsto Amerikanaca nije moglo da pronađe Ameriku, 65 odsto njih nije uspelo da pronađe velike i razvijene države, a 29 procenata nije moglo da pokaže Pacifik, najveći okean koji zapljuskuje zapadne obale njihove države.
Sandra Gucijan
objavljeno: 06/08/2010
.jpg)
