Izvor: Glas javnosti, 12.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Znaju, ali nemaju dovoljno organa
BEOGRAD - Veliku pažnju javnosti izazvala je transplantacija jetre koju je na VMA pre dva dana uradio tim lekara na čelu sa proslavljenim profesorom dr Božinom Radovićem. Mada lekari ni juče nisu voljni da zvanično saopšte detalje ovog poduhvata, saznajemo da je jetra presađena novinaru Goranu Koziću i da se on dobro oseća. Operacija je bila moguća samo zahvaljujući odluci porodice nedavno stradalog dečaka, koja je donirala organ svog deteta.
Ključ u „Evrotransplantu“
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << />
Transplantacija organa kao veoma važan, a nekada jedini mogući metod lečenja kao da je „oživela“ u poslednje vreme u Srbiji, jer se sve češće čuje kako su naši lekari uspešno obavili složene zahvate zbog kojih su građani do sada morali da odlaze u inostranstvo. Direktorka Fonda za zdravstvenu zaštitu dr Svetlana Vukajlović za Glas kaže da je u toku prošle godine urađeno ukupno 148 transplantacija, pri čemu je presađeno 100 bubrega, dve jetre, a koštana srž je transplantovana kod 46 osoba.
- Pored redovnih sredstava koje dobijaju zdravstvene ustanove, RZZO je za troškove transplantacije izdvojio još oko 80 miliona dinara. Tim novcem su pokriveni dodatni troškovi specifičnih i skupih lekova i sanitetskog materijala - navodi Svetlana Vukajlović.
Međutim, pacijent se može uputiti na lečenje u inostranstvo ukoliko u zemlji nema mogućnosti za njegovo izlečenje. To se pre svega odnosi na operaciju dece, pa se već nekoliko godina mališani upućuju na kadaveričnu transplantaciju bubrega o trošku zdravstvenog osiguranja, a poslednje dve godine i na transplantaciju jetre u Italiju.
- Osim toga, njihovi stručnjaci su dolazili u Srbiju kako bi obučavali naše lekare, pre svega u oblasti transplantacije koštane srži, čime su oni već uspešno ovladali, tako da bi mogli već da rade samostalno - kaže direktorka RZZO i napominje da je problem što kod nas davalaštvo nije razvijeno.
Jedan od razloga zašto ne raspolažemo sa dovoljno uzoraka ili organa je i što Srbija nije član „Evrotransplanta“, odnosno programa razmene organa, za šta je potrebno ispuniti zakonske, organizacione i tehničke uslove.
- Narodna skupština bi trebalo da donese novi zakon kojim bi se regulisala dvosmerna saradnja o donaciji organa, između naše i ostalih zemalja članica. Na taj način bi i naša zemlja garantovala mogućnost davanja organa i državljanima drugih zemalja ukoliko ne postoji podudarni primalac u Srbiji. To bi značilo i da se mora organizovati i mreža prikupljanja organa i odrediti ustanova koja će utvrđivati da li je organ spreman za transplantaciju - objašnjava Vukajlovićeva.
NISMO PRIORITET
- S obzirom na to da Srbija nije član „Evrotransplanta“, naši pacijenti kojima su potrebni organi nisu prioritet zemljama članicama. Tek ako postoji mogućnost transplantacije organa, a pod uslovom da on nije potreban pacijentima u matičnoj zemlji, donacija se prvo omogućava obolelima iz zemalja članica „Evrotransplanta“, a tek na kraju onima koji to nisu - kaže Vukajlovićeva.
Ona kaže da je tokom prošle godine Zavod odobrio pet zahteva za transplantaciju jetre, 13 bubrega i 15 za transplantaciju koštane srži, ali da neki od tih osiguranika još nisu otišli, jer još čekaju organ podudarnog donatora.
Kao najveći problem u ovoj oblasti, međutim, Vukajlovićeva ne navodi očekivani zakon, već činjenicu da kod nas svest o donatorstvu nije dovoljno razvijena.
U Srbiji tri puta jeftinije
- U Srbiji godišnje u saobraćajnim nesrećama strada oko 1.000 ljudi, koji u slučaju moždane smrti mogu da produže život drugog čoveka, ali porodice uglavnom ne dozvoljavaju da se uzimaju organi nastradalih. To bi pomoglo da se uradi mnogo više operacija i da bude manje obolelih. I u inostranstvu gde oboleli traže spas neko donira delove tela, a ne prave se u fabrici - ilustruje Vukajlovićeva.
Ona navodi i da mediji često reaguju na pojedinačne slučajeve, forsirajući neke sudbine i zahteve da se baš oni pošalju u inostranstvo, umesto da deluju „proaktivno tj. da svoju moć koriste kako bi promovisali i razvijali humani aspekt davalaštva“.
Donatorstvo organa bi mnogo pomoglo pacijentima, kojima bi bilo mnogo lakše da se operišu u svojoj zemlji. Doktorka Vukajlović ističe veliki značaj podrške prijatelja i porodice, ali ne zanemaruje finansijsku isplativost koju bi takve promene donele.
- Inicijalni troškovi samo jedne transplantacije jetre u inostranstvu iznose 150.000 evra, a u Srbiji čak tri puta manje. Transplantacija bubrega u inostranstvu Zavod košta 50.000 do 80.000 evra, a u našoj zemlji 15.000 do 20.000 - navodi Svetlana Vukajlović.
Porodice vam nedozvoljavaju da otmete organe jer bolesnici umiru zbog nestrucnosti i gresaka svakodnevno u Srbiji, sada se svi "uznemirili" da udju u evropsku razmenu organa iz "humanih pobuda" dok bolesnici umiru jer nepostoje protokoli lecenja ali to nevredi kada postanes donor,tada je to uspeh nasih strucnjaka ili jedinstven poduhvat srpske medicine kao da smo svi slepi.Samo jos Bojica da postavite za ministra da novcano pomogne odluku familije.Procitati treba svetske vesti pa pomisliti sta je tek kod nas u igri;
Milano -- Italijanske vlasti započele su istragu povodom skandala oko bolnice Santa Rita u Milanu gde su, navodno, lekari bez razloga operisali ljude samo da bi više zaradili.
Kako se veruje, takve operacije dovele su do smrti petoro starijih pacijenata, prenose agencije. Istražitelji su otkrili postojanje zavere u koju je umešano 14 lekara i vlasnik klinike, nakon presretanja telefonskih razgovora. Medicinski dosijei zaplenjeni na klinici, takođe su falsifikovani da bi opravdali operacije, pokazala je istraga.
Eh, jos kad bi Vukajlovicka bila lekar!!! Molim novinarku da ne obmanjuje narod. Ona je obican pravnik koji razgovara iskljucivo uz digitron!
